Abazović: Crna Gora može biti samo građanska država, nije ni proruska, ni prosrpska

“Nijesam vidio nikakvu specijalnu kriitku koja bi bila zabrinjavajućeg karaktera i da NATO partneri misle da je Vlada Crne Gore nešto se poljuljala ili iskočila iz onoga što je bio trasirani put. Da li na putu ima prepreka – ima”, istakao je Abazović. Naveo je i da misija pri NATO funkcioniše dobro i kvalitetno, ali da i tamo, kako je ocijenio, ima ljudi koji ne zaslužuju da budu na tim pozicijama. Abazović je rekao da su shvatili poruku Venecijanske komisije o tužilačkim zakonima i da se reforme mogu izvesti

Potpredsjednik Vlade Crne Gore Dritan Abazović ocijenio je da je strani uticaj u Crnoj Gori prisutan i da će tako biti i u narednim godinama. Kad je riječ o ruskom uticaju, Abazović smatra da on postoji još od obnove nezavisnosti. Poručio je da je on predložio Zdravka Krivokapića za premijera.

Abazović je rekao da Crna Gora može biti samo građanska država, te da nije ni proruska, ni prosrpska. Saopštio je da je on predložio Zdravka Krivokapića za predsjednika Vlade Crne Gore.

“Je li vam Sergej Sekulović Srbin? Je li Tamara Srzentić Spskinja? Je li Dritan Abazović Srbin? Nije. Crna Gora može biti samo građanska država”, poručio je Abazović.

On je poslaniku DPS-a Andriji Nikoliću rekao da ta partija baštini antievropsku i antizapadnu politiku nakon pada s vlasti.

“PODRŠKA NATO PARTNERA”

Poslanik DPS-a Branko Čavor pitao je Abazovića da li istinski i suštinski podržava jačanje NATO i pozicije Crne Gore u njemu i da li članstvo može biti osporeno sadašnjom koalicijom na vlasti čiji, kako je naveo, politički subjekti nijesu podržali učlanjenje Crne Gore u Alijansu.

Čavor je pitao i da li Abazović podržava akciono, a ne deklarativno članstvo Crne Gore u EU i koje aktivnosti su resori u nadležnosti potpredsjednika Vlade preduzeli po pitanju preporuka iz Izvještaja EK kad su u pitanju poglavlja 23 i 24, prenosi rtcg.me.

Odgovarajući Čavoru, Abazović je rekao da Crna Gora ima veliku podršku NATO partnera i da su sporazumom deklarisali šta treba da radimo.

Dodao je da se sektor bezbjednosti suočava sa nekim izazovima, ali da nema razloga za brigu.

“Nijesam vidio nikakvu specijalnu kriitku koja bi bila zabrinjavajućeg karaktera i da NATO partneri misle da je Vlada Crne Gore nešto se poljuljala ili iskočila iz onoga što je bio trasirani put. Da li na putu ima prepreka – ima”, istakao je Abazović.

Naveo je i da misija pri NATO funkcioniše dobro i kvalitetno, ali da i tamo, kako je ocijenio, ima ljudi koji ne zaslužuju da budu na tim pozicijama.

Abazović je rekao da su shvatili poruku Venecijanske komisije o tužilačkim zakonima i da se reforme mogu izvesti.

“Možda ne kako smo predvidjeli prvi put, ali mi bez toga ne možemo da isporučumo rezultate”, naveo je Abazović.

ABAZOVIĆ O 21 MILIONU EURA

Abazović je, govoreći o 21 milionu eura, rekao da je nakon izbora primio ozbiljne prijetnje: “Ja sam tražio procjenu bezbjednosti, i bio u ANB-u i saopštio ime čovjeka koji insistira da se sastane sa mnom”.

“Ja sam to odbio, ali sam morao da prijavim nadležnim organima. Uradio sam to, nikad nijesam dobio bezbjednosnu procjenu, nikad nije saopšteno papirom je li to tačno. U tom periodu se pojavila priča o 21 milionu. Ne želim da etiketiram ljude i pominjem te ljude”, rekao je Abazović.

On je rekao da nije čovjek nekih gabarita i za fizičke obračune, ali da je vrlo pravdoljubiv.

ZAŠTO JE SEKTOR BEZBJEDNOSTI META NAPADA?

Abazović je na ministarskom satu u parlamentu, odgovarajući na pitanje poslanika DPS-a Danijela Živkovića o propustima o obavještajno-bezbjednosnom sektoru, rekao da je sektora bezbjednosti najosjetljiviji u svakoj zemlji.

“Strani uticaj je ovdje prisutan godinama, i biće pristupan i u narednom periodu jer je to logika djelovanja super sila u svijetu”, rekao je Abazović.

Kada je riječ o ruskom uticaju, on je, kaže Abazović, ostvaren od sticanja nezavisnosti Crne Gore 2006.

“I to od onda kada ste vi dozvolili ljudima sa sumnjivim kapitalom da osvoje značajne prostore i investicije. Tada mi nijesmo bili na vlasti, ja nijesam bio ni u politici, kao ni vi vjerujem, jer smo obojica mladi”, rekao je Abazović, odgovarajući na pitanje Živkovića.

IMA li korupcije u Crnoj Gori?

Poručuje da nova vlast pokušava da sprovede reforme u sektoru bezbjednosti: “Ali ne želim da konstatujem da je on ugrožen na bilo koji način”.

On je objasnio i zašto misli da je sektor bezbjednosti česta meta napada: “Ako poražena strana ukapira da bezbjednosni sektor može u cjelosti da ostane spreman da odgovori zahtjevima države, onda oni više nikad neće imati šta da traže na politilčkoj sceni. Zato je bezbjednosni sektor meta napada”.

Abazović u parlamentu odgovara na poslanička pitanja u okviru ministarskog sata. Na pitanje poslanika PzP-a Brnaka Radulovića govorio je o borbi protiv korupcije u Crnoj Gori.

“Da li ima korupcije i dalje u Crnoj Gori? Ima. Da li u mjeri kao prije, nema”, poručio je Abazović.

U javnoj upravi, kaže on, niko više nije spreman da ukraje jedan jedini euro.

“Ako ne kradu ministri, neće krasti ni službenici”, poručio je Abazović, navodeći da se “češljaju” najsloženije operacije koje bi uskoro trebalo da dobiju epilog.

Ako neko bude jedan euro uzeo nezakonito, a to se sazna, kaže Abazović, on će uprijeti prstom u njih.

Abazović je rekao da poštuje drugačije mišljenje po pitanju NATO-a: “Kao što neko o drugom pitanju razmišlja drugačije, nemam sa tim problem. Neko će sjutra reći da je bolje da imamo brzu cestu nego autoput”.

“Crna Gora mora da nauči da pravi kompromise. Nikad nećemo sigurno doći u situaciju da isto mislimo o svemu”, rekao je Abazović.

Potpredsjednik je podsjetio na posjetu premijera Krivokapića Briselu nakon što je stupio na tu dužnost. To što se tada sastao sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom, potvrda je nastavka državne politike koja ima svoj magistralni pravac.

NEMA NEGATIVNOG ODNOSA PREMA KINEZIMA

Potpredsjednik je govorio i o nedavnoj izjavi u Briselu kada je tražio pomoć od EU za otplatu kredita koji je Crna Gora uzela od Exim banke za izgradnju autoputa Bar-Boljare.

Abazović je rekao da se priča o autoputu otvorila 2015. godina, te da nikakvog negativnog odnosa nije bilo prema Kinezima, Rusima ili Amerikancima, navodeći da za ugovor nije kriva Kina već prethodna vlada.

Pojašnjava da je rekao stvar za koju smatra da je najpravednija: “Ako želite da smanjite uticaj, a da naš budžet ne bude zavisan od jednog duga, pomognite nam”.

“Naš autoput se ne gradi planiranom dinamikom. Ko za to odgovara? Mi moramo da uđemo u nove aranžmane sa Kinezima i damo nova sredstva da bi završili projekat”, rekao je Abazović, pitajući ko će da odgovara što je zaboravljena petlja.

Zahvalio se Kini na vakcinama protiv koron virusa.

 

Komentari

Daj prvi komentar na ovu priču

Ostavi odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Idi na VRH