Iako će predsednički izbori u SAD-u biti održani tek u kasnu jesen naredne godine, može se reći da je predizborna kampanja uveliko već počela. Republikanci očekuju da se Donald Trump ponovo kandiduje. Iako ima nekoliko jakih kandidata iz ove partije za predsedničku nominaciju, Trump i dalje uživa najveću popularnost među republikanskim glasačima.

Eventualnu ponovnu kandidaturu Trumpa „kao zapete puške“ čekaju desničarske i nacionalističke političke opcije širom sveta – od Brazila do Bugarske. Čini se i da unutar same Evropske unije i dalje ima velikih simpatija za bivšeg američkog predsednika. Na kraju, Evropska narodna stranka (EPP), koja okuplja konzervativne i desno orijentisane partije iz zemalja članica, i dalje je ubedljivo najveća grupacija u Evropskom parlamentu.

„Sramota je što EPP, kao i druge stranke u Evropi, ne podržavaju još više Donalda Trumpa i naše prijatelje konzervativce u SAD-u“, napisala je na Twitteru Georgia Meloni, tada opoziciona političarka, 2020. godine. Meloni je danas premijerka Italije, a mnogi su je u protekloj izbornoj kampanji nazivali „italijanskim Trumpom“. Ipak, sada kao deo vlasti unutar EU-a, Meloni je značajno „omekšala“ svoje izjave, te čak i kritikovala svog koalicionog partnera i bivšeg premijera Silvia Berlusconija zbog njegove izjave da je „sa Putinom razmenjivao poklone i dobio odličnu votku“.

Sam Trump, u svom poznatom stilu, i dalje tvrdi da je „prevaren“ i da su izbori 2020. godine „ukradeni“, nešto u šta gotovo polovina njegovih pristalica i danas veruje.

„Završio bih rat u Ukrajini za 24 sata. Dobro poznajem Putina“, izjavio je Trump u nedavno objavljenom intervjuu, ne objašnjavajući kako bi to učinio.

Glavna zvijezda konzervativne scene

Na konferenciji Conservative Political Action Conference(CPAC), koja okuplja američke konzervativce, Trump je bio glavni govornik, a delovalo je da je većina delegata i posetilaca upravo i došla da bi slušala Trumpa, te prisustvovala njegovoj eventualnoj objavi kandidature za izbore 2024. Objave nije bilo, ali je sam Trump praktično tokom celog govora posredno najavljivao da će se kandidovati, prvo u Republikanskoj stranci za nominaciju, i dalje ući u ponovnu trku za Belu kuću. Velika anketa sprovedena među republikanskim glasačima i simpatizerima krajem prošle godine otkrila je da je „brend Trump“ jači nego ikada – čak 62 odsto ispitanika navodi da bi sigurno ponovo glasalo za Trumpa, dok dodatnih 23,3 odsto navodi da „Trumpu daju prednost u odnosu na Republikansku partiju“, dok samo četiri odsto ispitanika navodi da bi podržalo drugog republikanskog kandidata. Ovo je veća podrška za Trumpa čak i u odnosu na period od 2018. do 2020. godine, dok je još uvek bio u Beloj kući i tada se ona kretala između 45 i 51 odsto.

Najveća „pretnja“ Trumpu unutar konzervativnih krugova je guverner države Florida Ron DeSantis, za koga analitičari u SAD-u veruju da će biti jedini ozbiljan protivkandidat za republikansku nominaciju. DeSantis ima podršku veoma uticajnog donatora, milijardera Kennetha Griffina, koji je uoči CPAC-a izjavio da je „vreme da se krene napred, vreme je za nove ljude“, ne isključujući ipak da republikanska baza izabere Trumpa pre nego DeSantisa. Ovo se već naziva „shadow campaign“ (kampanja u senci) i veoma podseća na slična dešavanja iz 1988. godine kada se unutar partije izdvojilo čak tri kandidata: Robert Dole, Pat Robertson i Jack Kemp. Iako je baza tada podržala Boba Dolea, nominaciju je ipak dobio tadašnji potpredsednik George H. W. Bush, koji je kasnije i postao predsednik SAD-a.

I DeSantis i Trump kritikuju aktuelnog predsednika Bidena i njegov odnos prema ratu u Ukrajini, kao i milijarde dolara u vojnoj pomoći koje je SAD već poslao. Analitičari podsećaju i na izjavu Trumpa u Helsinkiju, sredinom 2018. godine, kada je na zajedničkoj konferenciji sa Vladimirom Putinom opovrgnuo tvrdnje iz istrage FBI-ja o umešanosti Rusije u izbornu kampanju 2016.

„Nema razloga da se Rusija meša u naše izbore. Verujem da se to se nije dogodilo“, izjavio je tada Trump, iako je Kancelarija nacionalne bezbednosti, koja okuplja američki obaveštajni aparat na jednom mestu, već imala dokaze o umešanosti ruskih hakera i širenju propagande protiv tadašnje kandidatkinje demokrata Hillary Clinton. Trump je kao predsednik bio i čest kritičar NATO-a, navodeći da je „zastareo“, te da članice poput Nemačke i Francuske moraju da izdvajaju daleko više za finansiranje Severno-atlantske alijanse.

Balkan u iščekivanju

Ne treba posebno napominjati da je Donald Trump na Balkanu bio gotovo jednako omiljen i prava „politička zvezda“, kao i u američkim konzervativnim krugovima. Bivši premijer Bugarske Bojko Borisov je Trumpa nazivao „velikom inspiracijom i ličnim prijateljem“.

Prvi tvit na društvenoj mreži Twitter mađarskog premijera Viktora Orbana je bio: „Gde je moj dobar prijatelj, Donald Trump“, aludirajući na, u to vreme, ugašen nalog bivšeg američkog predsednika.

„Šta ćemo ako pobedi Hillary Clinton? Podržao sam Hillary zato što sam pametan“, izjavio je  2016. godine predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Kasnije je tvrdio da „nije podržao Hillary kao kandidatkinju, već je bio na tribini ‘Fondacije Clinton’, koju je vodio njen suprug i bivši predsednik SAD-a Bill Clinton“.

Trump je među članovima Srpske napredne stranke i desno orijentisanim biračima dugo vremena bio, čini se, popularniji i od samog Vučića. Tabloidi su gotovo svakodnevno donosili „ekskluzivna saznanja“: „Tramp nam vraća Kosovo“, „Tramp i Srbi najjači na Balkanu“. A onda je došlo na red potpisivanje „Vašingtonskog sporazuma“ između Beograda i Prištine, za koga je Trump tvrdio da je „historijski“. Gotovo ništa iz ovog sporazuma nije realizovano na terenu, a Trump je 2021. izjavio da je „sporazum bio dobar i važan za obe strane“.

Mnogi veruju i da danas postoji namera u Beogradu da se odugovlači sa realizacijom trenutno aktuelnog predloga sporazuma, nazvanog po nemačkom premijeru Olafu Scholtzu i francuskom predsedniku Emmanuelu Macronu do iduće godine, i „izvesnog povratka Trumpa na mesto predsednika“.

I Milorad Dodik je, po sopstvenim navodima, „više puta slao pisma Donaldu Trumpu“.

„Važno je da se direktno obratim predsjedniku Trumpu i da ga obavijestim o mnogim važnim pitanjima, jer postoji pogrešna percepcija o nama u Americi. Amerika još nije odustala od miješanja, ali to je zato što Trump još uvijek nije uspio da nametne svoju politiku na unutrašnjem planu, između ostalog i zbog ‘duboke države’“, rekao je tada Dodik.

Trumpov poziv Rusiji

Mađarski premijer Viktor Orban važi za „najvećeg poštovaoca“ Trumpa od svih lidera EU-a. Prošle godine je čak i pozvao Trumpa da poseti Mađarsku, u susret izborima održanim u aprilu. Pre toga, Trump mu je uputio zvaničnu podršku, nazivajući Orbana „jakim liderom, koji je uradio odličan posao u zaštiti Mađarske i sprečavanju ilegalnih migranata“.

Evropski analitičari navode da bi bilo kakva promena u Beloj kući naredne godine zasigurno uticala i na tok rata u Ukrajini, pa čak i na njegovu dalju eskalaciju. I Trump i DeSantis smatraju da „pomoć Ukrajini treba da bude vremenski ograničena“, što u praksi znači da vlada u Kijevu neće više moći da računa na pomoć najveće sile unutar NATO-a.

Ne treba zaboraviti ni izjavu Donalda Trumpa sa početka njegove izborne kampanje 2016, kada je pozvao Rusiju da se „direktno umeša“: „Rusijo, ako slušate, nadam se da ste u mogućnosti da pronađete 30 hiljada email poruka koje je Hillary izgubila“.