Centar za iseljenike je pokrenuo časopis Dijaspora Crne Gore, izašla su 32 broja u periodu 2003-2011. godine. Časopis je imao 64 stranice, luksuzno je štampan prema zapadnim standardima, izlazio je kvartalno, dvojezično na crnogorskom i engleskom jeziku i ugašen je sa transformacijom Centra. Časopis je odašiljan na preko 1000 adresa naših iseljenika i diplomatskih predstavništava po svijetu i u svom vremenu je odigrao značajnu ulogu.

Članak u časopisu Dijaspora

Više godina glavni urednik časopisa je bio jedan od vodećih novinara na našim prostorima Milivoje Obradović. Nešto kasnije, na mjesto urednika postavljen je prof. dr Miloš Krivokapić, koji je u ovoj oblasti prethodno imao značajna iskustva. Časopis je koncipiran iz dva dijela. Prvi dio je obuhvatao, po obimu trećinu i odnosio se na pregled političkih, ekonomskih, ekoloških, kulturnih, sportskih i drugih aktuelnih pitanja u Crnoj Gori koja su se desila u periodu između dva broja. Drugi, veći dio se odnosio na pregled zbivanja u dijaspori, zatim analitičke članke o mnogim pitanjima važnim za dijasporu (rad diplomatskih predstavništava, prikaz većih susreta u dijaspori, članci o problemima bitnim za dijasporu kakvi su dobijanje dokumentacije, saobraćajne veze itd.), članci naših ljudi iz dijaspore, iz istorije dijaspore i mnogo drugog. Uz urednike, i zaposleni u Centru su bili involvirani u proces izdavanja časopisa. Prevod na engleski, koji je išao preko Instituta za strane jezike je dodatno otežavao posao. Sav, bilo kreativni ili rutinski, posao su odrađivale tri osobe: urednik, Elvira Bekteši i Milan Vukčević. Projekat časopisa je bio skup jer se nije insistiralo na naplati pretplate.

Časopis se slao svuda po svijetu, ali je zbog ozbiljnosti honorisan svaki članak i tako se obezbjeđivala puna odgovornost i zainteresovanost autora. Time se posao profesionalizovao i obezbijeđivala dugotrajnost izlaženja.

Takođe, kvalitet štampe je bio izvanredan, jer je angažovana štamparija u Grudama, jedna od najboljih štamparija u regionu. Tako su naši iseljenici, mogli da predstave svoju domovinu kod svojih prijatelja i partnera u sredinama u kojima su živjeli jer je časopis bio dvojezičan, a kvalitet štampe potpuno usklađen sa svjetskim zahtjevima. Vjerovatno će neko u vremenu pred nama analizirati 32 broja časopisa Dijaspora Crne Gore i odrediti njegov značaj i kvalitet.