Smrt je trebalo da dođe iz podzemlja oslobođenog Beograda, ali su partizani spriječili najgore

Žena je nedugo nakon eksplozije viđena kako baca đubre u kanalizaciju. Nije to bilo đubre, bila je hrana za najstrašnijeg neprijatelja sa kojim se Beograd suočio. Dok se iznad šahtova čuo bat novog “moravca”, ispod, duboko u kanalizaciji, krili su se članovi SS divizije koji mesecima nisu videli dan. Čekali su znak za početak operacije “Ciklon jug”. Zadatak? Zatruj vodu i hranu, miniraj stambene zgrade, potruj ranjene u bolnici, a onda kroz eksploziju i leševe napravi haos u Beogradu. Tiho i neprimetno, kao što se ciklon prikrada ravnici. Smrt je trebalo da dođe iz podzemlja, ali se njihova spremala u njega da siđe

Muzika je treštala. Znojavih šaka muškarci i žene, mnogi još u vojnim uniformama, igrali su kolo na sred Terazija. Verovali su, kao što mnogi od nas danas pogrešno veruju, da je 20. oktobra 1944. oslobođen Beograd. Ne znajući šta ih čeka, ljudi su podizali decu da vide igranku. Pesmu je nadglasao prasak, a ulice prepune naroda poprskala je krv.

Smeh su zamenili vrisci. U centru grada se desio masakr. Dok su brojali ranjene, one ostale bez udova, komandant je povukao u stranu Gojka Kraljevića i izdao mu najteže naređenje u istoriji srpske prestonice: “Okupi ljude!”

Ranije tog dana, Kraljevića su saborci pljeskali po leđima.

Gošo, legendo, srećan ti rođendan”, vikali su mu.

Bilo je i onih koji su ćutali. Mladić koji je tog jutra napunio 20 godina mnogim svojim vojnicima je mogao da bude unuk. Jedini kojeg će ikada imati.

Kako piše portal “24 SATA”, ljudi željni slavlja, uprkos krvoproliću, nastavili su da igraju na ulicama. Nisu znali da one u kolu nije osakatila greškom bačena bomba, nego namerno ciljana granata.

Tih kao smrt Gojko se kroz rulju probijao do Druge brigade Drugog Bataljona Četvrte beogradske divizije.On nije slavio.Umesto okićenih fasada posmatrao je šahtove. Smrt je dolazila iz podzemlja.

Žena je nedugo nakon eksplozije viđena kako baca đubre u kanalizaciju. Nije to bilo đubre, bila je hrana za najstrašnijeg neprijatelja sa kojim se Beograd suočio. Dok se iznad šahtova čuo bat novog “moravca”, ispod, duboko u kanalizaciji, krili su se pripadnici SS divizije koji mesecima nisu videli dan. Čekali su znak za početak operacije “Ciklon jug”. Zadatak? Zatruj vodu i hranu, miniraj stambene zgrade, potruj ranjene u bolnici, a onda kroz eksploziju i leševe napravi haos u Beogradu. Tiho i neprimetno, kao što se ciklon prikrada ravnici. Smrt je trebalo da dođe iz podzemlja, ali se njihova spremala u njega da siđe.

Kraljević je sa prvom grupom vojnika stajao iznad šahta na Dorćolu. Neke od mladića nije ni znao. Uzimani su na preskok, pomalo iz svake čete. Previše vojnika iz istog puka i neko bi počeo da postavlja pitanja, a tamo gde su išli – pitanja nije smelo biti.

– Gojko je zadatke obavljao bez pogovora. Zato je izabran. Izabran je jer su znali da je odrastao u vojsci i da neće pobeći ni po cenu života. Mnogi na njegovom mestu bi. Momci koji su odabrani za misiju su bili iz unutrašnjosti, neki su na putu do šahta prvi put videli tramvaj, a sada su nadređeni uprli prstom u mrak i rekli im “silazite dole” – priča za “24 sata” Milka, udovica Gojka Kraljevića u malom skrivenom dvorištu na Cvetnom trgu.

Nisu im rekli samo to. Pre toga iskusni komandant im se iskreno obratio.

“Puške i bombe ostavite na površini, dole vam ne vrede” bilo je uputstvo.

Grupica po grupica, šest po šest, stopu po stopu, sedam dana i sedam noći mladići su sa noževima silazili u šahtove.

Provodili bi po četiri sata unutra, a onda, oni koji prežive, puzali na površinu…

OPŠIRNIJE NA PORTALU 24 SATA

Komentari

Daj prvi komentar na ovu priču

Ostavi odgovor

Idi na VRH
error: Content is protected !!