Srpski trener je u avgustu postao član stručnog štaba Stiva Kera, a očekivano dobio je zaduženje za rad sa centrima ekipe.

Centarska linija bila je najslabija karika Voriorsa, u sjenci sjajnih šutera Stefa Karija, Kleja Tompsona i Džordana Pula, ali je upravo zahvaljujući radu sa Milojevićem napredovala na nivo neophodan da pomogne ekipi da se plasira u finalnu seriju.

Voriorsi su kao trećeplasirani tim Zapada redom eliminisali Denver Nagetse 4-1, Memfis Grizlise 4-2 i Dalas Meverikse 4-1 i zakazali finale sa najtrofejnijim timom lige Boston Seltiksima.

Kevon Looney is grabbing 21.62% of the available rebounds when he’s on the floor this postseason.

How is he inhaling rebounds at a rate comparable to legends?

The difference seems to be Warriors assistant Dejan Milojević, @ThompsonScribe writes.https://t.co/W5CLdGgMJA pic.twitter.com/ACAwYyTlrE

— The Athletic NBA (@TheAthleticNBA) May 31, 2022

A među pojedincima koje je rad sa Milojevićem lansirao u prvi plan bio je centar Kevon Luni. Prema statistički podacima Luni je pokupio 21,62 odsto dostupnih skokova kada je na parketu u ovom plej-ofu.

To je jedna od najboljih stopu skokova u jednoj postsezoni. Luni je imao bolji procenat uspješnosti od NBA legendi Karima Abdul-Džabara (21,59 odsto 1977) i Tima Dankana (21,38 odsto 2008).

Koliko je uspješan Luni bio najbolje pokazuje rekordna postsezona koja pripada Viltu Čemberlenu sa 21,74 odsto 1973. Još bolji pokazatelj Lunijevog napretka je poređenje sa njegovim prethodnim sezonama – 12,6 odsto dostupnih skokova 2018. i tek 12,5% sezoinu kasnije.

“Šta je donijelo toliki napredak?”, pita se u analizi Markus Tompson iz prestižnog “Atletika”.

“To nije pitanje mogućnosti. U prosjeku ima nešto manje minuta po utakmici ove godine (19,9) nego u plej-ofu 2019 (20,6). A ni njegova prva postsezona u 2018. nije bila drastično niža u minutima (18,4). Čini se da je razlika u Milojeviću, u timu poznatom kao Deki. Doveden je, vjerovatno, da izvuče maksimum iz Džejmsa Vajsmana, drugog pika iz 2020. za koga su Voriorsi označili da je njihov centar. Ali Milojevićev uticaj je zasijao u Lunijevom rastu kao skoku”, piše Tompson.

“Mislim da je ove godine postao zaista elitni skakač”, rekao je trener Stiv Ker za Lunija, “Mislim da je Deki, naš pomoćni trener koji radi sa našim centrima, uradio sjajan posao u pomaganju Luniju u kategoriji skokova”.

Lunijev napredak u skoku bio je ključan u probijanju Voriorsa do finala NBA lige. Golden Stejt je peti tim sa najboljim skokovima u ovoj postsezoni, po broju poena po utakmici (44,8) i stopi skokova (52,4 odsto).

Prosjek Voriorsa od 15,3 poena iz druge šanse po utakmici u poslednje dvije serije bio je od vitalnog značaja za prolazak protiv Memfisa i Dalasa.

A posebno će biti važan faktor u finalnoj seriji sa Bostonom, jer su Seltiksi na sedmom mjestu po skokovima po utakmici (42,8) i stopi skokova (49,7 odsto) od svih 16 plej-of timova.

Protiv Milvokija i Majamija, Boston je u proseku dozvoljavao 10,9 ofanzivnih skokova po utakmici.

Zbog toga je jasno da će Luni biti od vitalnog značaja ili da pomogne Voriorsima da se nadmaše rivala ili da iskoristi slabost Seltiksa.

Milojevićev učenik je postao bitno oružje Golden Stejta zbog svoje sklonosti da obezbijedi dodatni posjed – što se posebno pokazalo u šestoj utakmici protiv Memfisa.

Zgrabio je 22 skoka u finalnoj utakmici protiv Grizlisa, a posle svog 21. skoka, u napadu, pronašao je Tompsona za ključnu trojku. Luni je ranije obično kraj utakmica dočekivao na klupi za rezerve, ali mu je dominacija u skoku sada donijela mjesto na parketu do poslednje sekunde.

“Skokovi su nešto u čemu sam oduvijek uživao”, rekao je Luni, “Samo se spustim u reket i fizički se bavim prljavim poslom. Napravio sam veliki napredak ove sezone. Osjećam se kao da sam uvek bio prilično dobar u tome. Uvijek sam imao svoje momente, ali ove sezone sam bio mnogo dosledniji i zaista više fokusiran na to, i to je je napravilo razliku”.

“Ono što je Milojević, 45-godišnji srpski košarkaški trener, uradio je nadogradio Lunijev talenat za skokove. Iako se hvatanje skokova često opisuje kao posledica želje, Milojević smatra da je to vještina kao i svaka druga. Ponosi se time što kaže da su visoki igrači sa kojima je sarađivao, prije svega Nikola Jokić, dobri skakači. Milojević je definitivno primijetio kako je Vajzman sakupio 15 skokova za 42 minuta u dvije utakmice u G ligi”, piše Atletik.

Jedan od ključnih elemenata je pozicioniranje. Ono što bi mnogi nazvali nosom za lopu je Milojeviću jednostavna matematika koju visoki ljudi mogu da nauče.

Gledaju snimke i podatke, obraćaju pažnju na putanju lopte — sve sa idejom da Luni ranije shvati kuda lopta ide.

Milojević je igrao za FMP kada se vidio nešto što je pokrenulo ovu ekspertizu. Gledao je finale NBA lige 1997. sa Čikago Bulsima, i stalno je primjećivao kako se Denis Rodman pomjerao na određeno mjesto prije nego što bi lopta pogodila obruč.

Većina igrača čeka da se lopta odbije, vidi kuda ide, a zatim pokušava da je uzme. Ali Milojević je primijetio da se Rodman kreće dok su svi ostali gledali.

Tako je počelo njegovo putovanje da pronađe prednost koju je Rodman imao. Centar od 201 centimetra nije izuzetno visok ili atletski dominantan za svoju poziciju, pa je Milojeviću je bila potrebna prednost.

Bio je snažan, ali ostalo je trebalo da dođe iz strategije. Sada on podučava iščekivanje i predviđanje kuda će lopta da ide.

Luni je proučavao vjerovatnoće na osnovu toga gde je svaki šut upućen. Umio je da čita koliko je lopta bila jaka, koliko meka i kako bi mogla da odskoči.

“Ako pogledate putanju lopte”, rekao je Milojević, “Možete da predviđate i naslućujete. Da li su šutirali jače, ili slabije, pa da se pomjerite. I, naravno, ako požuriš, možeš uraditi sve ove stvari”.

A tu je i Lunijev omiljeni dio: udaranje. Milojević ga uči kako da se strateški izbori, kako da inicira kontakt da bi potencijalni skakač ostao na tlu.

Oni razgovaraju o uglovima, potezima da bi se bolje pozicionirali i kako da iskoriste Lunijev raspon ruku 223,5 cm.

“Na primjer, ako ste u kontaktu sa nekim, on ne može da skoči”, rekao je Milojević, “Ovako se možete boriti protiv visokih letača. Skakanje je vještina kao i sve ostalo u košarci. Većina ljudi misli da je to napor. Ništa se ne može učiniti bez truda. Ali to nije dovoljno”.

Milojević je rekao da je osim principa koje dijeli sa svakim igračem sa kojim radi, njegov pristup da zajednički smisli kako da pojedinačnog igrača napravi boljim skakačem.

Milojević koristi film, dijalog, analitiku i test oka da bi shvatio šta svaki igrač treba da poboljša na skoku.

Luni je prihvatio rad zajedno sa željom da postane bolji na skoku i dobio je sezonu karijere.

Njegovih 7,3 skokova po utakmici tokom regularne sezone bio je rekord u karijeri. On i Endru Vigins su izjednačeni za najviše ofanzivnih skokova u postsezoni (42). Lunijevih 208 ofanzivnih skokova je 12. učinak u NBA u regularnom dijelu sezone.

“Jedna od istaknutih odlika serije ‘ratnika’ je Luni koji juri skok za skokom. To daje život napadu Varriorsa. Donosi otvorene situacije za šutere. To demorališe protivnike. Ako uspije da izdrži protiv Bostona, to bi mnogo da doprinese da Voriorsi osvoje četvrtu titulu”, zaključuje analiza Atletika.

A Lunijeva vrednost bi bila očigledna i opipljiva.

“Vrijedno radi”, rekao je Milojević, “On je veoma lak za treniranje, pokušava da uradi šta god se od njega traži. Vidim da svi uživamo u njemu. Uživam da radim sa njim”.

Izvor: b92.net

Glavna fotografija: Dejan Milojević (Printscreen/Balkan info)