Ruski predsjednik je saopštio da je “komandant sigurno vidio da je raketni kompleks u stanju borbene gotovosti. Ne znam tog čovjeka, ali je on oprezan, odgovoran i prilično hrabar oficir. On je donio pravilnu odluku. Nije želio da zaoštrava situaciju, provocira, dovodi situaciju do apsurda i konflikta. To uopšte ne znači da bi on bio meta raketnog napada, ali trebalo je da vide da je obala zaštićena”, dodao je Putin

Vladimir Putin (Foto: Printscreen)

Ruski predsjednik Vladimir Putin govorio je u intervjuu sa režiserom Oliverom Stounom o razvoju ukrajinske krize, ulasku Krima u sastav Rusije i o akcijama Moskve u Siriji.

Treća serija filma Olivera Stouna, koji je zasnovan na intervjuu sa Vladimirom Putinom, prikazana je na američkoj televiziji Šoutajm. Intervjuu je sniman od jula 2015. godine do februara 2017. godine.

POD BUDNIM OKOM CIA

Putin je ispričao da je Centralna obavještajna agencija “posebno pažljivo pratila događaje u Ukrajini” 2014. godine. Po njegovo mišljenju, tada su Evropa i SAD raspirivale nezadovoljstvo i umjesto da razjasne šta se realno dešava, one su podržale državni udar”.

Predsjednik je naveo da još ne razumije zašto je to urađeno.

Po njegovim riječima, u “Ukrajini su mislili da će se pridruživanje bilo kojoj formi standarda EU izbaviti od ponižavajućeg položaja u kojem su se našli početkom ’90-ih godina do danas. Po mišljenju Putina “to je glavni pobjednički motiv svih događaja”.

“Mi smo 17 godina vodili pregovore sa EU o uslovima pridruživanja Rusije Svjetskoj trgovinskoj organizaciji. I odjednom nam objavljuju da Ukrajina i EU potpisuju međusobni sporazum o asocijaciji, potpuno otvarajući ukrajinsko tržište. Tako bi EU ušla sa svom svojom robom na našu teritoriju bez ikakvih pregovora, uprkos postignutim dogovorima tokom sedamnaestogodišnjih pregovora o pridruživanju STO”, objasnio je Putin.

Šef ruske države je dodao da je Moskva na to reagovala i predložila “održavanje pregovora sa našim evropskim partnerima u trostranom formatu”, “ali su nas oštro odbili”, rekavši da to nije naša stvar.

Govoreći o saopštenjima iz američke štampe o tome da je tadašnji predsjednik Ukrajine Viktor Janukovič pobjegao iz Kijeva, Putin je rekao da je to verzija kojom se pokušava opravdati državni udar.

“Čim je otišao u drugi po veličini grad u državi, naoružani ljudi su zauzeli predsjedničku rezidenciju. Kako biste to nazvali kad bi neko u SAD zauzeo Bijelu kuću? Državni udar? Ili mislite da su oni došli tamo da čiste podove? Naravno, može se sve okretati i mogu se obmanjivati milioni ljudi monopolskim pravom na medije, ali na kraju mislim da je objektivnom posmatraču ipak jasno šta se desilo”, dodao je Putin, prenosi blic.rs.

“Desio se državni udar”, naglasio je on.

“VLADIMIR” i “BARAK”

Putin je ispričao da se nalazio u stalnom kontaktu sa tadašnjim predsjednikom SAD Barakom Obamom nakon početka krize u Ukrajini 2014. godine,

Na pitanje da li su uspjeli da se dogovore, Putin je odgovorio “ne”, ali je zatim istakao poslovni karakter razgovora.

Oliver Stoun (Foto: Printscreen)

“Imali smo različite ocjene povodom krize u Ukrajini i njenog toka. Dijalog je imao poslovni karakter”, naveo je on.

Stouna je interesovalo kako se lideri međusobno oslovljavaju za vrijeme razgovora.

“Barače, Vladimire”, naveo je Putin.

RUSIJA NIJE PRIKLJUČILA KRIM, VEĆ SU SE KRIMLJANI PRIDRUŽILI RUSIJI

Govoreći o priključivanju Krima Rusiji 2014. godine, Putin je skrenuo pažnju da je to bio izbor Krimljana.

“Mi nismo odlučili da priključimo Krim, ljudi koji žive na Krimu odlučili su da se pridruže Rusiji. Parlament koji je izabran po ukrajinskom zakonu, apsolutno legitimni parlament Krima, raspisao je referendum. Parlament je izglasao ubjedljivom većinom glasova ulazak u sastav Rusije”, rekao je ruski predsjedik.

On je naveo da je Rusija stvorila uslove da “ljudi izađu na izbore”.

“Tamo nije bilo nikakvih borbi, niko nije pucao, niko nikoga nije ubijao. Nakon što je Krim postao punopravni dio Rusije, naši odnosi su se prema toj teritoriji kardinalno promenili, i ako vidimo prijetnju za svoju teritoriju štitićemo je svim raspoloživim sredstvima”, rekao je on.

Stoun je takođe pokrenuo temu američkog razarača “Donald Kuk”, koji je poslat u Crno more u područje Krimskog poluostrva odmah nakon priključenja Krima Rusiji 2014. godine. Tada je nakon približavanja razarača Krimu Rusija pokrenula raketni kompleks “Bastion P” i uključila radiolokacioni kompleks “Monolit B”. “Donald Kuk” se našao na nišanu supersonične rakete “Jahont”. Nakon toga brod se pomjerio prema Bosforu. Mjesec dana kasnije, ruski bombarder Su-24 nekoliko puta je nadletao razarač na maloj visini, što je izazvalo negativne reakcije Pentagona.

Po Putinovom mišljenju, ova situacija se ne može uporediti sa Karipskom krizom iz 1962. godine – tada je svijet bio na pragu nuklearne katastrofe.

Ruski predsjednik je saopštio da je “komandant sigurno vidio da je raketni kompleks u stanju borbene gotovosti”.

“Ne znam tog čovjeka, ali je on oprezan, odgovoran i prilično hrabar oficir. On je donio pravilnu odluku. Nije želio da zaoštrava situaciju, provocira, dovodi situaciju do apsurda i konflikta. To uopšte ne znači da bi on bio meta raketnog napada, ali trebalo je da vide da je obala zaštićena”, dodao je Putin.