Pajovići se nakon 20 godina u SAD vratili u domovinu: Svi iseljenici imaju želju da se vrate u Crnu Goru (VIDEO)
“Momo je 2011. imao povredu i ostao nepokretan, a da bi preživjeli morala sam da počnem da radim još jedan posao. Osam-devet godina sam radila dva posla dok se nisam penzionisala. Onda smo donijeli odluku da je ipak za nas bolje da se vratimo ovamo“, rekla je Slobodanka
Kada se Crna Gora suočavala sa pandemijom, Slobodanka i Momo Pajović su godine mukotrpnog rada u Americi uložili u zdravlje naših građana. Crnoj Gori su donirali 22.000 dolara, da se upotrijebe gdje je najnužnije. Da se učini sve da se očuva zdravlje ljudi.
A oni odlično znaju šta znači kada je narušeno.
„U Ameriku smo pošli prije više od 20 godina i smatrali smo da je moralna obaveza svakog čovjeka da koliko-toliko pomogne ovom našem malom zdravstvenom sistemu. Došli smo na ideju da to bude novčana pomoć, pa neka institucije odrede za šta im je najpotrebnije. Srećni smo i zadovoljni što je taj naš čin prepoznat u vidu specijalne nagrade za dobročinstvo ‘Iskra’. A posebno smo srećni ako je taj novac koji smo donirali pomogao nekome u Crnoj Gori“, kaže Slobodanka Pajović.
Iz snage Pajovića da se okrenu opštem dobru, da se zamisle nad zdravljem drugih, sazdana je priča o njihovom životu, koja je sve samo ne laka. Život su više puta mijenjali iz korijena. Posljednji put povratkom u Crnu Goru.
„Iz zdravstvenih razloga smo odlučili da odemo u Ameriku. Bez znanja jezika, bez regulisanog statusa, radili smo šta nam se nudilo. Trebalo je 5-6 godina da sredimo papire i da možemo normalno da funkcionišemo. Momo je radio u građevinskoj firmi koja se bavila zamjenom prozora na školama, a ja sam se zaposlila u firmi koja je održavala kancelarije. Momo je 2011. imao povredu i ostao nepokretan, a da bi preživjeli morala sam da počnem da radim još jedan posao. Osam-devet godina sam radila dva posla dok se nisam penzionisala. Onda smo donijeli odluku da je ipak za nas bolje da se vratimo ovamo“, rekla je Slobodanka u emisiji “Naši u svijetu“, na RTCG.
Misli, kaže, da svi ljudi koji tamo odu osjećaju jaku vezu sa Crnom Gorom.
„Pratili smo sve što se dešava. Imali smo naše televizije… Mnogo nam je pomogla Revija Fokus. Ona nas je obavještavala maltene dnevno o svim dešavanjima, imali smo jaku vezu sa našim Konzulatom u Njujorku. U to vrijeme je konzul bio Željko Stamatović koji je i kući dolazio da gleda Moma…“
Što se tiče nostalgije, prisutna je, kaže, uvijek.
„Neko se vrati, neko se ne vrati nikad zbog objektivnih razloga, a svi u suštini imaju želju – da se vrate nekad kad odu u penziju. Lijepo je u Crnoj Gori. Okuženi smo našim ljudima, tu je porodica, prijatelji. Primjećujem promjene, manje se ljudi druže nego nekada, manje imaju vremena za druženja… Više trče za materijalnim dobrima“.
Pogledajte kompletnu emisiju:
