СРПСКЕ НОВИНЕ бр. 269, Београд, од 6. декембра 1889, година LVІ

И З В Е Ш Т А Ј

Министарства народне привреде

о насељавању Црногораца у Топличком

округу

Услед неколико неродних година нашу браћу Црногорце у многим крајевима кршне Црне Горе постигла је велика несрећа. Црногорска влада, видећи да ће на хиљаде црногорских породица, измичући испред неодољиве силе – глади, морати да свој завичај остављају и преко границе Црне Горе прибежишта траже, обратила нашој влади са питањем: да ли би Србија могла примити известан број црногорских породица, које су принуђене да због глади Црну Гору остављају.

Влада Његовог Величанства краља Александра, увиђајући, да нам поред братске крви и свете наше српске вере и човечанска дужност налаже, да нашој црногорској браћи притечемо у помоћ и у невољи им се нађемо – известила је црногорску владу, да ће се у Србију моћи примити до 6.000 црногорских душа и населити у топлички округ. На овај братски одзив наше владе, црногорска влада одговорила је са захвалношћу и јавила, да ће се у Србију упутити до 6.000 црногорских душа по групама, које ће до српске границе на Јавору спроводити црногорски чиновници и ту их нашим чиновницима по списку предавати.

Добив овакав одговор, наша је влада одмах одредила на тај циљ из државне касе 100.000 динара и предузела све, што је потребно, те да ове црногорске породице, уз припомоћ гл. одбора за братску помоћ, може дочекати, спровести, населити, нахранити, па у случају болести и понеговати.

Прва група црногорска од 229 породица а 1.679 душа стигла је на нашу границу на Јавору 21-ог октобра о.г., где ју је дочекао и од црногорских чиновника примио један наш чиновник са среским лекаром. Ова партија продужила је путовање преко Ивањице, Ариља, Пожеге, Чачка, Краљева, Трстеника у Крушевац, па одавде преко Јанкове Клисуре у Прокупље, где је стигла 2-ог новембра.

Друга група црногорска од 267 породица а 1356 душа стигла је на Јавор 27. октобра и ту од стране наше власти дочекана, примљена и даље истим путем као и прва спроведена у Куршумлију, куда је стигла 6-ог новембра.

Обадве ове групе привремено су биле смештене по војним баракама и празним зградама у Прокупљу и Куршумлији, а сва одрасла и за рад способна лица одмах послата, да са пионирима на одређеним местима праве земунице за стални смештај.

Са радом око прављења земуница толико се напредовало, да су после не дугог времена црногорске породице од прве и друге групе из Прокупља и Куршумлије кренуле и на одређена им места у Срезу косаничком, и по предлогу комисије,стално по селима размештене и то: у селу Растелици 18, Дабиновцу и Вукојевцу 80, Трмки 20, Тачевцу и Рашовцу 62, Орловцу и Преветици 46, Матурову 47, Мачијој Стени и Васиљевцу 68, Јевремовцу 72, Мачијој Стени и Трпези 41 и Сикирачи 31 породица.

Ова су села насељена по племенима овако:

■ У селима: Растелици, Дабинов-

цу и Вукојевцу племе Бањани.

■ У селу: Трмки племе Трепчани.

■ У селима: Тачевцу и Рашевцу

племе Никшићка Рудина.

■ У селима: Орловцу и Преветици

племе Граховљани.

■ У селу Матурову племе Опутна

Рудина.

■ У селима: Мачијој Стени и

Васиљевцу племе Кучи.

■ У селу Јевремовцу племе

Братоножићи.

■ У селима: Мачијој Стени и Трпе-

зи племе Зећани.

■ У селима: Трпези и Трну племе

Пипери.

■ У селу Сикирачи племе

Бјелопавлићи.

Трећа група Црногораца од 320 породица а 2200 душа дошла је на Јавор 4-ог ов. мес. и одавде је пропраћена као и прве две до Крушевца. Како су одређена села за насељавање у Косаничком срезу са прве две групе попуњена и насељавање имало се продужити даље по срезу Јабланичком, то је ова трећа група из Крушевца упућена на Сталаћ, па одавде железницом пренесена у Лесковац, где је стигла 17-ог о.м. и ту, пошто јој земунице нису још готове привремено смештене, а одмах од исте одвојен 421 одрасли мушкарац и упућени у одређена им села, да израду земуница помогну и убрзају.

Од ове треће групе одвојено је у Сталаћу 55 породица са 320 душа и железницом пренето у Ћуприју. Нејач и рад неспособна лица смештене су привремено по празним зградама у Ћуприји и манастира Раванице, а сви одрасли мушкарци од ових и на рад употребљени су са пристојном надницом на рад око прављења пута за државни мајдан Сење, где ће се одржати дотле, док им земунице за стални смештај у Јабланичком срезу не буду готове.

За насељење треће групе Црногораца одређена су у Јабланичком срезу ова села: Реткоцер, Прпор, Тулари, Губавце, Медевци, Пероштица, Брајина и Мркоњ.

Четврта, као последња група Црногораца од 2.000 душа стигла је на Јавор 21-ог о.м. и сада се поступно креће даље за Топлички округ. Но, како се трећа партија налази још у Лесковцу, а услед рђавог времена прављење земуница иде споро, то да се Лесковац и околина не би претрпали, наређено је, да се четврта група по успутним варошима привремено задржава, док се трећа група из Лесковца не крене или док и за четврту групу не буду земунице спремљене. Тако је наређено, да се од четврте групе задрже у Чачку и Краљеву по 20, у Крушевцу 40, у Прокупљу 130, а у Лесковац пошаље само 55 породица.

Према овоме прошло је нашу границу на Јавору и данас се у Србији налази 7.238 душа црногорских.

Разлика између броја дошавших црногорских душа и оног који је црногорска влада нашој пријавила долази отуда, што су се појединим црногорским групама на путу како кроз Црну Гору тако и кроз Турску, придруживале и друге породице, које при поласку појединих група из Црне Горе нису у списак ушле а дошавши на нашу границу нисмо их могли одбити ни пријем им отказати.

Путовање црногорских породица од Јавора за Топлички округ било је задовољавајуће, извршено је за 10 до 12 дана. Овуда су стављани били на расположење подвози за пртљаг и нејач; стање здравља, изузимајући један смртни случај једне старе жене и неколико обичних појава грознице било је повољно и на целом путу није се појавила никаква друга болест. Међу тим ради предострожности наређено је, те је сваку групу на границама дотичних округа дочекивао и по један лекар, који се одмах о здравственом стању групе уверавао и на случај болести оболеле одмах од здравих одвајао и нужну им лекарску помоћ указивао. Исто тако и ради одржања повољног стања здравља и у местима у којима су насељени привремено или стално смештени, наређено је те су уз припомоћ главног одбора Црвеног крста, у Куршумлији и Лесковцу спремљене привремене болнице за лечење и негу оболелих Црногораца.

За успутно издржавање досељеника наређено је, те је досељеницима одмах, чим су нашу границу прешли па за време целога путовања кроз Србију, давано из државне касе по 20 пр. дин. на душу.

У Чачку, Краљеву, Трстенику, Крушевцу и Прокупљу, у место новца давано је на сваку душу по 1 к-грам хлеба. Поред хлебне хране у свима овим варошима давано је од добровољних прилога још на душу и по једна четврт кгр. печеног меса и литар вина на породицу. На свима пак местима за преноћиште увек је била спремљена довољна количина дрва за огрев.

Да би издржавање досељеника преко зиме било лакше и јевтиније, установљени су нарочити магацини у Прокупљу, Куршумлији и Лебанима и куповином набављена и у исте смештена потребна количина хране. За руковање магацинима и издавање хране прописана су изричита правила.

Према утврђеном плану за издржавање насељеника наређено је и издаје се дневно на сваку душу по један к-грам брашна пшеничног или ражаног, или по један к-грам. и 250 грама брашна кукурузног (пројиног) и 20 грама соли.

Осим хлебне хране и соли издаје се двапут недељно на сваку душу по 100 грама пасуља или сочива или бунгура, по 20 грама црна лука и за одрасле преко 10 година старости по 500, а за млађе испод 10 година по 250 грама кромпира и један пут недељно по 20 грама лоја на душу. Храна се издаје досељеницима и у напред за 10 дана, а преноси до насељеничких места нарочита за то устројена комора од досељеника и њихових коња.

Гостопримство, урођено нашем народу и којим је се он вазда одликовао, није ни овом приликом изостало. Досељеници су на путу кроз Србију свуда братски дочекивани и народ им је са братском предусретљивошћу и на сусрет излазио и са напојницом, храном, смоком и осталим потребама за живот почашћавао.

Одмах, чим се сазнало за долазак Црногораца у Србију, образован је у Београду под председништвом Његовог Високог преосвештенства господина Митрополита Михаила главни одбор братске помоћи за прикупљање добровољних прилога за помоћ долазећим Црногорцима. На позив овог одбора отпочело је на све стране по унутрашњости Србије образовање одбора и купљење прилога.

Образовање одбора и прикупљање хране, према извештајима који из унутрашњости стижу, умножава се из дана у дан. Један део од новчаних добровољних прилога употребљен је за куповину сикира и мотика, које су насељеницима на месту насељења као прво и најпотребније оруђе поклоњене, а за остатак новчаних прилога који се данас код одбора налази и који се у будуће буду скупили, наређено је, да се одмах даду на приплод коме од овдашњих новчаних завода, где ће остати до пролећа, а тада ће се дићи и употребити на куповину приплодних грла стоке за насељенике.

Из Министарства народне привреде, 28. новембра 1889. год., у Београду.