Iako pretjerano izlaganje suncu može ozbiljno naštetiti našem organizmu,  pogotovo koži, sunčevi zraci su glavni preduslov za stvaranje D vitamina u organizmu.

To je potvrdila i studija objavljena u The Journal of Alimentary Pharmacology and Therapeutics koja pokazuje da gotovo pola svjetske populacije u krvi ima premalu koncentraciju D vitamina, što je posebno izraženo kod ljudi koji žive sjeverno od 35. paralele. Istraživanja su pokazala da samo pet do 30 minuta boravka na suncu dnevno može biti dovoljno da se zadovolje dnevne potrebe za D vitaminom, ali sad kad zbog pandemije uglavnom boravimo u zatvorenim prostorima treba pripaziti i na njegov unos hranom i raznim suplementima.

Dr Mike Roizene iz klinike Cleveland objašnjava da je vitamin D sad posebno važan jer znatno doprinosi jačanju imuniteta, a njegove su vrijednosti često tako niske baš kod onih grupa koje su najosjetljivije na koronavirus – starijih ljudi i hroničnih bolesnika.

Veza između vitamina D i obolijevanja od infektivnih bolesti

“Naučne studije su pokazale vezu između niske koncentracije D vitamina i učestalosti obolijevanja od nekoliko infektivnih bolesti, posebno infekcija gornjeg respiratornog sistema, ali i upale pluća, upale uha, hepatitisa B i C i HIV infekcije”, rekao je dr Roizene.

Ali šta je sad sa apsorpcijom D vitamina za vrijeme karantina i minimalnog boravka vani na suncu? Roizene kaže da ga većina sad sigurno dobija manje nego inače, pa bismo imunitet trebali podići i na neki drugi način.

“Vitamin D je bitan za brojne različite fiziološke procese, a utiče nam na kosti, sprječava upale, popravlja san, poboljšava rad srca i mozga”, objasnila je dr Alexandra Lewis.

Ona podsjeća da se njegov preporučeni dnevni unos za zdrave odrasle osobe kreće između 600 i 800 IU dnevno, a tu je količinu u tijelo nemoguće unijeti samo kroz hranu.

Nedostatak vitamina D

Američko istraživanje zdravstvenog stanja i prehrane nacije pokazalo je da dodatke vitamina D uzima čak 37 odsto stanovnika SAD-a, a njegov  nedovoljan unos povezuje se s osteoporozom, kardiovaskularnim bolestima, padom kognitivnih sposobnosti, dijabetesom i raznim karcinomima. Prema dr Lewis, svi bismo trebali da jedemo što više hrane bogate D vitaminom, bez obzira na količinu vremena koje provodimo na otvorenom. Ako ga i tad u krvi imamo premalo, dobro je, kaže, uzeti i dodatak D vitamina, pogotovo u zimskim mjesecima i za vrijeme izolacije, prenosi Vecernji.hr.

“Prije nego počnete s uzimanjem zamolite ljekara da vas uputi na provjeru koliko ga imate u krvi”, preporučuje dr Lewis za Real Simple, a on onda po tome može preporučiti dodatak.

Savjeti za veći unos vitamina D:

– Zbog omega-3 najmanje dva do tri puta sedmično jedite masniju ribu, preporučuje Američko udruženje za srce za kardiovaskularno zdravlje. Najviše vitamina D imaju sabljarka, losos, tuna i skuša

– Pijte mlijeko bogato D vitaminom

– Jedite žitarice koje su obogaćene D vitaminom

– Jedite više gljiva jer su izvrstan biljni izvor D vitamina