U međuvremenu je počeo da radi kao asistent u nastavi u OŠ “Braća Ribar” i počeo da se bavi poljoprivredom na imanju u selu Brzava.

“Nisam mogao da nađem posao u struci, pa sam počeo da se bavim poljoprivredom koju sam smatrao alternativnim rješenjem da bih imao pristojnu zaradu. Jer od nečega se mora živjeti, a od ulice ne može. Tako da gladan i žedan nisam”, priča, uz osmjeh, Femić.

Za to je, kako kaže, imao dobru osnovu.

“Moji roditelji drže stoku i bavimo se organskom proizvodnjom voća. Sijemo žitarice – pšenicu, ječam, tretikal, ovas, kukuruz i imamo svoj mlin. Mlijeko prodajemo, sir pravimo za svoje potrebe i prodajemo po narudžbini. Sijemo i kukuruz i pšenicu za stoku, a proizvodimo kukuruzno i pšenično organsko brašno. Imamo velike zasade voća, a organsko je odvojeno od kontaminiranih zasada. S obzirom na to da se imamo šljive, jabuke, trešnje, orah i malinu, u procesu smo dobijanja sertifikata Monteorganika, što bi popravilo ‘krvnu sliku’ proizvodnje i prodaje proizvoda. Nadam se da ćemo ga dobiti naredne godine”, kaže on.

Obrad navodi da su iz Centra za ekotoksikološka ispitivanja radili analizu lista maline i šljive i da nisu nađeni tragovi herbicida i pesticida. O kolikoj se količini voća radi, najbolje govori podatak da se brinu o 25 ari zasada maline sorte miker, oko 90 ari šljiva, oraha, trešanja i jabuke. Što se tiče maline, Obrad navodi da imaju garantovan otkup, a brašno trenutno prodaju samo po narudžbini.

“Svakog dana, kad dođem iz škole, počinjem novi posao. Na selu uvijek ima da se radi. Ili se spremaju usjevi, ili se obrađuju, sadi se, potkresuje voće, čisti… Što u školi, što na selu, radim puno. Preko ljeta izađem u šest iz kuće i vratim se u deset, 11 ili u 12 sati uveče. Nekad me poneko angažuje da mu završim nešto s mašinama, pa na taj način povratim pare koje sam uložio u mehanizaciju, gorivo… Od sela može da se živi, ali mora da se radi. Ako mislite da zaradite, morate da se trudite. Ja ne mogu cijelog sebe da uložim u selo, jer imam posao u školi, ali sam zadovoljan”, kaže ovaj momak.

Kada dobije sertifikat Monteorganike, Obrad planira da proba da proizvodi slatko, sok i rakiju od maline i šljive. Planira i da uzore desetak ari na Bjelasici, pošto i tamo Femići imaju veliko imanje. Novi projekat bio bi mu, kako kaže, sijanje organskog krompira i crnog luka.

“Uvijek sam radio. Sa šest-sedam godina sam počeo da vozim traktor. Koju godinu kasnije sam naučio da orem, pa sam sve sam završavao, nisam čekao da mi otac kaže šta treba da radim. Pošto imamo ogromno imanje, dešavalo se dok sam bio srednjoškolac da mi otac kaže da ne idem u školu, jer imamo puno posla. Imamo ogromnu njivu u selu Laholo i išli bi da oremo. Po cio dan smo orali, od zore do kad se vidi. Ali me to nije omelo da ne završim školu i fakultet”, priča Femić.

Mladima poručuje da je pogrešno mišljenje da je novac lako zaraditi.

“Nije lako. Posebno je na selu teško doći do novca. Kada se čovjek dobro organizuje i odluči šta da radi i konkretno proizvodi, mora da se posveti tome. Treba sebe što više upotrijebiti u poslu i vidjeti sebe u tome”, kaže Obrad.

Tekst, foto i video: NVO Multimedijal Montenegro