Uslovi nedostojni čovjeka: Samohrana majka iz Plava Envera Simonović preživljava i školuje dvoje djece sa 120 eura

Tokom rata u Bosni izbjegla je i svoje utočište pronašla u Brezojevici nadomak Plava. Upoznala je i ljubav svog života i nije joj smetalo što su različite vjere. Sve je nekako krenulo kako treba. Dobili su i dvoje dece, a onda se iznenada njen suprug razbolio i preminuo. Od tada za Enveru ponovo nastupa izuzetno težak period

Envera Simonović (Foto: Printscreen/RTCG)

Samohrana majka iz Plava dvoje dvoje djece izdržava i školuje sa samo 120 eura porodične penzije mjesečno. Tročlana porodica Simonović živi u nehumanim uslovima, trošnoj, drvenoj kućici, bez kupatila i osnovnih uslova za život, prenosi portal rtcg.me.

Enverina životna priča je mučna i teška. Tokom rata u Bosni izbjegla je i svoje utočište pronašla u Brezojevici nadomak Plava. Upoznala je i ljubav svog života i nije joj smetalo što su različite vjere.

Sve je nekako krenulo kako treba. Dobili su i dvoje dece, a onda se iznenada njen suprug razbolio i preminuo. Od tada za Enveru ponovo nastupa izuzetno težak period.

Priča za TVCG da je ostala sama sa dvoje djece, te da prima porodičnu penziju od120 eura.

“S tim treba dvoje djece da se izdržavam”.

A trošna kućica je potpuno neuslovna.

“Ni kupatila, ni sobe. Kiša kad pada prokišnjava. Eto tako”, kaže Envera.

Ovako ozgleda kupatilo u kući u kojoj žive Simonovići (Foto: Printscreen/RTCG)

U toj trošnoj kući Envera živi sa dvoje odrasle djece – srednjoškolcima, kćerkom Aleksandrom i sinom Sašom i školuje ih, što je, kako kaže, nemoguće.

“Sa 120 eura ne mogu stvarno da izdržim, nikakve druge pomoći nemam, privatno svo ljeto sam radila”, kaže ona.

A poslove ne bira. Cilj joj je da iškoluje djecu, da završe makar srednju školu i dobiju svoje parče hljeba.

“Ovako privatno ko me zovne, odem, radim, očistim kuću, okrečim, počistim i to je to”, kaže Envera.

Njen sin Saša najviše bi volio da ima makar sobu za sebe. I Envera sanja iste snove kao njena djeca.

“Da imam samo jednu sobu od blokova i kupatilo, da se imaju djeca gdje okupati, meni drugo ništa ne bi treba. Samo sobica i kupatilo mi je potrebno”, kaže ona.

Od Centra za socijalni rad dobijali su više puta jednokratnu pomoć u hrani i namirnicama.Obraćala se Envera više puta i drugim nadležnim institucijama, ali bez uspjeha. Ipak, vjeruje u dobre ljude, one koji mogu i hoće da će im pomoći da dođu do krova nad glavom.

Jedna mala sobica s kupatilom bila bi sasvim dovoljno. Potpuna sreća za nju i njenu djecu.

A u kakvim uslovima žive Envera i njena djeca pogledajte OVDJE.

Komentari

Daj prvi komentar na ovu priču

Ostavi odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Idi na VRH