Sjedinjene Američke Države (SAD) žele da Evropa preuzme većinu konvencionalnih odbrambenih sposobnosti NATO-a, od obavještajnih podataka do raketa, do 2027. godine, saopštili su zvaničnici Pentagona diplomatama u Vašingtonu ove nedjelje, što je kratak rok koji je nekim evropskim zvaničnicima djelovao nerealno.

Poruka, koju je prenijelo pet izvora upoznatih sa situacijom, uključujući jednog američkog zvaničnika, saopštena je na sastanku u Vašingtonu između osoblja Pentagona zaduženog za NATO politiku i nekoliko evropskih delegacija.

Prebacivanje ovog tereta sa SAD na evropske članice NATO saveza dramatično bi promijenilo način na koji Sjedinjene Države, kao osnivač posleratnog saveza, sarađuju sa svojim najvažnijim vojnim partnerima.

Na sastanku su zvaničnici Pentagona naznačili da Vašington još nije zadovoljan napretkom koji je Evropa ostvarila u jačanju svojih odbrambenih sposobnosti od kada je Rusija započela invaziju na Ukrajinu 2022. godine.

Američki zvaničnici su svojim kolegama rekli da, ukoliko Evropa ne ispuni rok do 2027, SAD mogu prestati da učestvuju u nekim NATO mehanizmima koordinacije odbrane, rekli su izvori koji su tražili anonimnost kako bi mogli da razgovaraju o privatnim razgovorima.

Neki zvaničnici na Kapitol Hilu su upoznati sa ovom porukom Pentagona upućenom Evropljanima i zabrinuti zbog nje, rekao je jedan američki zvaničnik.

NEJASNO JE KAKO BI SAD MERILE NAPREDAK EVROPE

Konvencionalne odbrambene sposobnosti uključuju nenuklearna sredstva, od trupa do oružja, a zvaničnici nisu objasnili kako bi SAD mjerile napredak Evrope u preuzimanju većine ovog tereta.

Takođe nije jasno da li rok 2027. predstavlja stav administracije Donalda Trampa ili samo mišljenja nekih zvaničnika Pentagona. U Vašingtonu postoje značajna neslaganja oko vojne uloge koju SAD treba da igraju u Evropi.

Nekoliko evropskih zvaničnika je reklo da rok do 2027. nije realan, bez obzira na to kako Vašington mjeri napredak, jer Evropa za kratkoročno preuzimanje određenih američkih sposobnosti treba više od novca i političke volje, piše Rojters.

GRINKEVIČ: EVROPA ĆE SE DOBRO SNAĆI AKO SAD POVUKU DIO TRUPA

Vrhovni komandant NATO u Evropi, američki general Aleksus Grinkevič, izjavio je da smatra da će se Evropa dobro snaći i sa manje američkih trupa na Starom kontinentu.

“Evropa ne bi imala problema ni ako SAD povuku dio svojih snaga”, rekao je Grinkevič, prenosi “Politiko”.

Kako kaže, Evropa i Kanada imaju dovoljno sposobnosti, a NATO je spreman za svaku krizu.

Prema njegovim riječima, politički nesporazumi nisu uticali na operativnu spremnost NATO-a, a povećana evropska ulaganja dodatno će ojačati odbranu, čak i ako SAD povuku još trupa.

“NATO RAZMATRA AKTIVNIJE ODGOVORE”

Grinkevič je dodao da postoji rizik da Rusija u skorije vrijeme iskuša kolektivnu odbranu NATO-a, i pritom upozorio i na dugoročnu opasnost.

Kaže da su hibridni napadi ozbiljan problem i da NATO razmatra aktivnije odgovore, mada nije pružio detalje.

“Politiko” ocjenjuje da ove izjave dolaze u trenutku dok se očekivala nova Trampova strategija, koja bi mogla dovesti do povlačenja dijela američkih trupa iz Evrope i preusmjeravanja ka Indo-Pacifiku.

Kao potporu za tu tvrdnju, “Politiko” navodi odluku Vašingtona da prošlog mjeseca povuče 800 vojnika iz Rumunije, što je izazvalo negodovanje Bukurešta.

“MIGRACIJE PRIJETNJA ZA EVROPU”

Tramp i njegova administracija okrivili su EU i migracije za, kako tvrde, neposredan i potpuni kulturni raspad Evrope.

Ova eksplozivna tvrdnjaeiznijeta je u Strategiji nacionalne bezbjednosti u kojoj se navodi da Evropa ima ekonomskih problema, ali se ističe da njih “zasjenjuje prava i mnogo ozbiljnija mogućnost brisanja civilizacije“ u narednih 20 godina.

“Veći problemi s kojima se Evropa suočava uključuju aktivnosti Evropske unije i drugih transnacionalnih tela koje potkopavaju političke slobode i suverenitet, migracione politike koje transformišu kontinent i stvaraju sukobe, cenzuru slobodnog govora i suzbijanje političke opozicije, urušavanje stope nataliteta, te gubitak nacionalnih identiteta i samopouzdanja”, navodi se u dokumentu od 33 stranice objavljenom u noći između četvrtka i petka po srednjoevropskom vremenu.

NACIONALNA BEZBJEDNOSNA STRATEGIJA SAD

Nova Nacionalna bezbjednosna strategija, koju je objavila Bijela kuća, navela je da je u fundamentalnom interesu SAD da se pregovara o “brzom prekidu neprijateljstava” u Ukrajini kako bi se spriječila “nenamjerna eskalacija ili proširenje rata i obnovila strateška stabilnost sa Rusijom”. Navedeno je da je to jedan od ključnih elemenata.

Strategija od 33 stranice predstavlja Trampovo viđenje spoljne politike, koje može da usmjerava raspodjelu budžeta i postavljanje prioriteta u američkoj administraciji.

Prema toj strategiji, prioriteti američke politike prema Evropi su:

– ponovno uspostavljanje uslova stabilnosti unutar Evrope i strateške stabilnosti sa Rusijom

– omogućavanje Evropi da stane na sopstvene noge i djeluje kao grupa usaglašenih suverenih nacija, uključujući preuzimanje primarne odgovornosti za sopstvenu odbranu, bez dominacije bilo koje neprijateljske sile

– njegovanje otpora trenutnoj putanji Evrope unutar evropskih nacija

– otvaranje evropskih tržišta za američku robu i usluge

– obezbjeđivanje pravednog tretmana američkih radnika i preduzeća

– izgradnju zdravih nacija Centralne, Istočne i Južne Evrope kroz trgovinske veze, prodaju oružja, političku saradnju i kulturnu i obrazovnu razmjenu

– prekid percepcije i sprečavanje stvarnosti NATO-a kao saveza koji se stalno širi

– podsticanje Evrope da preduzme mjere za borbu protiv prekomernih kapaciteta merkantilističkih kompanija, tehnološke krađe, sajber špijunaže i drugih neprijateljskih ekonomskih praksi

Dokument, prenosi “Blic”, ukazuje i na zabrinutost zbog jačanja kineskog uticaja u regionu.

Foto: Donald Tramp (Ilustracija/Associated Press)