Ništa mi drugo nije preostalo, nego da hvatam zjale. Da izađem, fino, u dvorište i prepustim se tom, ovih dana preporučljivom, poslu. (Srećom, imam dvorište. Šta da rade oni po zgradama, gdje oni da hvataju zjale. Jer, zjale, koliko sam upoznat, neće u one sive i dosadne zgradurine. Tamo, kažu, isključivo zalazi dosada)

Ništa mi drugo nije preostalo, nego da hvatam zjale. Da izađem, fino, u dvorište i prepustim se tom, ovih dana preporučljivom, poslu. (Srećom, imam dvorište. Šta da rade oni po zgradama, gdje oni da hvataju zjale. Jer, zjale, koliko sam upoznat, neće u one sive i dosadne zgradurine. Tamo, kažu, isključivo zalazi dosada.)

I odem ja u dvorište.

Stanem, zamislim se, a zjale samo nailaze. Ja se pritajim i čekam povoljan momenat. Pratim krajičkom oka njihovo kretanje, ali ni čim ne pokazujem da ću da ih hvatam. Jer, zjale su takve, osjete li da hoćeš da ih hvataš, bježe glavom bez obzira. Zbog toga treba biti profesionalac. A ja to jesam, sigurno.

Davno, kad sam bio mlad, usavršavao sam tehniku hvatanja zjala i dobro mi je išlo. Samo, tada sam ih hvatao ulicama, gradskim parkovima i trgovima. Često sam išao i u druge gradove. Bilo je i nekih kafića u kojima si mogao po cijeli dan da hvataš zjale. Razmišljao i državnu granicu da preskočim, samo zbog zjala.

Ulične zjale su mnogo jednostavnija od ovih po kućama i dvorištima. Njih je lakše hvatati, a i druga su vremena bila. Čovjek bio mlađi, strpljiviji, a ulica prostrana. Slobodna. Nezaražena. Tada su i zjale bile čistije i mogao si bez bojazni da ih hvataš. I hvatali smo ih. Udružimo se nas nekolicina, pa udarimo po gradu.

I – haaa.

Svojevremeno sam hvatao zjale i po livadama mog rodnog G. To je tek lako. Legneš na travu, staviš slamku u usta, grickaš, a zjale se sama lijepe za tebe i za onu slamku. Jedino je problem kući kad odeš. Jer, roditelji nijesu voljeli kad im djeca hvataju zjale. Zjale su bile najomraženija stvar kod roditelja. Zbog toga su se i batine dobijale. Moj rođak MM često bi zaradio drenovak zbog hvatanja zjala. A, ruku na srce, i pretjerivao je. On je i u školi hvatao zjale, pa je dvaput zbog toga ponavljao razred. Volio je da glumi Hakleberi Fina, taj moj rođak MM. I mlad je otišao u inostranstvo. Švajcarska, Njemačka, Austrija… Sad je, čujem, negdje u Lajpcigu, Drezdenu ili Hanoveru… Odavno ništa bliže o njemu ne znam. A djetinjstvo smo zajedno proveli.

Elem, pokušavam ja da hvatam zjale po dvorištu. Pritajio se i čekam. Krišom zvijerim unaokolo. KB iz svog dvorišta gleda u nebo. Tamo, LĆ čupka travčice. SB bezglavo kruži oko kuće. Onamo ZG radi sklekove. Komšinica HG češlja kosu. Iz susjednog dvorišta joj BG objašnjava nešto rukama. Dječak EM uključio crijevo i kvasi beton. Pas B. hvata muve u vazduhu (Lijepo čujem kako zvecne zubima). Onaj orao što ne preza od ljudi sklopio krila i nepomično stoji na grani bagrema. Neka crna mačka, koju moja supruga uvijek tjera iz dvorišta, opružila se na trotoar i žmirka.

I onda, ulicom naiđe policijski automobil. Sasvim polako. Prvom, eventualno drugom – na vr’ gasa. Iz automobila se čuje glas policajca preko razglasa: „Molimo vas da se ne okupljate, u cilju vaše zaštite i zaštite ljudi do kojih vam je stalo. Možete samo u svoje dvorište, sa članovima vašeg domaćinstva“.

Tačno prepoznajem da policajac govori preko zaštitne maske.

Kemal Musić

Značenje riječi: zjala – ništa, rupa, praznina, otvor