Preliminarni rezultati pokazuju da bi Bajden mogao da ima ukupno 731 delagata, a Sanders 593, prenosi Rojters. Ta prednost je velika, ali nije nedostižna s obzirom na to da se glasanje nastavlja do jula, a do kraja marta će glasati dvije trećine država. Ukupan broj delegata je 4.000, a za predsjedničku nominaciju je potreban 1.991 glas

Džo Bajdnen (Foto: Printscreen)

Bivši američki potpredsjednik Džo Bajden pobijedio je na primarnim izborima na “veliki utorak” u Mičigenu, Mizuriju, Misisipiju i Ajdahu i stekao prednost u odnosu na svog protivkandidata Bernija Sandersa koji bi, prema trenutnim projekcijama agencije AP, mogao da dobije Sjevernu Dakotu i u prednosti je u državi Vašington. Rezultati još nisu konačni.

Bajden je, prenosi Rojters, lako pobijedio u Mizuriju i Misisipiju, a iznenađenje je bila pobjeda u Mičigenu – državi koja je u trci u utorak donosila najviše delegata.

Preliminarni rezultati pokazuju da bi Bajden mogao da ima ukupno 731 delagata, a Sanders 593, prenosi Rojters. Ta prednost je velika, ali nije nedostižna s obzirom na to da se glasanje nastavlja do jula, a do kraja marta će glasati dvije trećine država. Ukupan broj delegata je 4.000, a za predsjedničku nominaciju je potreban 1.991 glas.

Sa mitinga u Filadelfiji Bajden je zahvalio Sandersu i njegovim pristalicama na “energiji i strasti” i pozvao na jedinstvo unutar stranke.

“Imamo zajednički cilj, a to je da pobijedimo Donalda Trampa”, rekao je Bajden i pomenuo svoje nekadašnje rivale koji su ga podržali i odustali od trke – senatorke Kamalu Haris i Ejmi Klobučar i bivšeg gradonačelnika Saut Benda Pita Butidžidža, prenosi Glas Amerike.

Senator Berni Sanders vratio se u utorak uveče u svoju državu Vermont i nije se obratio javnosti – što odstupa od njegove prakse. Rojters piše da bi poraz u Mičigenu mogao dodatno da pritisne Sandersa da razmotri odustajanje od dalje trke za predsjedničku nominaciju demokrata.

Do “super utorka” kada je glasalo 14 država, senator iz Vermonta bio je u prednosti u odnosu na bivšeg potpredsjednika.

Prema analizi agencije Rojters, ima pet mogućih razloga za to.

Prvi je razlika među polovima. Bajden je dobio više glasova žena, posebno u Mičigenu. Bivši potpredsednik stoji dobro među Afroamerikancima, a pokazalo se da osim afroameričkih žena, za njega glasaju i bjelkinje – fakultetski obrazovane i one bez diplome.

Drugi razlog su glasovi radničke klase koji nisu išli u prilog Sandersu koliko se očekivalo. U Mičigenu, u kojem ima mnogo fabrika, se projektovalo da će Sandersova antikorporativna retorika privući radnike bijelce, ali pokazalo se da je maltene jednak broj glasova te grupe dobio Bajden. Majkl Seraso, član Sandersove kampanje 2016, kaže da poruka senatora iz Vermonta ovoga puta nije dobro primljena jer se na “ovim izborima glasa srcem, a ne glavom, a Bajden je srce”.

Treći mogući razlog su glasači iz predgrađa koji su Bajdenu omogućili dobar rezultat – mnogo bolji nego što je imala Hilari Klinton 2016. U odnosu na 2016. glasalo je pola miliona ljudi više, što je Bajdenu išlo u prilog. Iako se projektovalo da će Sanders motivisati mlađe glasače da izađu na izbore, njihov odziv bio je ispod očekivanog.

Na ove izbore uticao je i korona virus. Naime, pokazalo se da su u državi Vašington, koja je najteže u Americi pogođena novim virusom, glasači zabrinuti zbog epidemije kao svoj izbor navodili Bajdena. U Mičigenu su birači na pitanje ko bi bolje upravljao krizom u slučaju epidemije odgovorili – Bajden.

I konačno, faktor je bio i to ko može da ujedini zemlju. Rojters piše da se Berni Sanders, koji sebe opisuje kao demokratskog socijalistu, imao problem da privuče glasače koji mu nisu ideološki bliski. Prema predizbornim istraživanjima, samo oni glasači koji su sebe opisali kao “veoma liberalne” opredijelili su se za Sandersa, dok su oni koji su se definisali kao “delimično liberalni” u velikoj mjeri podržavali Bajdena. Za one čiji je prioritet bio “ujedinjavanje zemlje” – izbor je bio takođe Džo Bajden.