I dok Radovan sjedi na betonu i igra se sa jednom jedinom igračkom koju ima, njegov otac objašnjava da se snalaze kako znaju i umiju, da im ne treba ni hrana, ni odjeća, ni stvari, iako kada se okrenete oko sebe i pogledate u kakvim uslovima žive shvatite da Krivokapićima mnogo toga fali

Foto: Printscreen

Šestogodišnji Radovan Krivokapić iz Miločana kraj Nikšića sanja o poklonima koje će mu Djeda Mraz donijeti za Novu godinu, ali i za rođendan, jer 26. decembra puni sedam godina.

“Za rođendan bih najviše volio da dobijem tortu sa likom Nodija ili Štrumpfova. A može i Nindža kornjača. I neku igračku. A za Novu godinu bih volio televizor. Hoću da gledam crtani, ali ne mogu, crkao je televizor”, kaže Radovan, i dodaje da najviše voli oca i da bi volio kada poraste da bude doktor.

I njegov otac Nenad Krivokapić nada se da će Radovan biti ljekar, imati bolju sudbinu, da neće morati da zavisi od pomoći ljudi dobre volje da sinu ispuni rođendanske i novogodišnje želje.

“Radovana je majka ostavila ljetos i ja sam morao da ostavim posao koji sam imao u Tivtu da bih ga podizao, jer ne mogu da ga ostavim samog. Sada radim za dnevnicu i dok nije počela škola lako je bilo organizovati se jer bi on išao sa mnom. Sad je veliki problem. Dešava se da odem da radim, a on ode u školu i nije naučio. Kada je lijep dan neće da ostane kod komšija nego ide sa mnom”, priča Nenad, koji sa sinom živi u iznajmljenoj kući u Miločanima koju plaća 40 eura.

I dok Radovan sjedi na betonu i igra se sa jednom jedinom igračkom koju ima, njegov otac objašnjava da se snalaze kako znaju i umiju, da im ne treba ni hrana, ni odjeća, ni stvari, iako kada se okrenete oko sebe i pogledate u kakvim uslovima žive shvatite da Krivokapićima mnogo toga fali.

“Stvari su dotrajale, nešto ne može da se koristi, ali ne žalimo se. Služe nas kao da su najbolje. Što se odjeće tiče, nešto Radovanu drugi daju, nešto ja kupim kada zaradim, tako da imamo. Nismo neke izjelice, pa nam ni hrane ne fali. Sve ja kuvam i dobar sam u tome. Nemamo kupatilo, već poljski WC, grijemo vodu da bi se okupali i oprali sudove, ali nismo naučili nešto previše da imamo, tako da nam je i ovo dobro. Samo mi je žao što ne mogu Radovanu da kupim televizor. Ovaj stari ne radi”, kaže on za Televiziju Vijesti.

Objašnjava da u Trepči, 15 kilometara od Nikšića, ima imanje i da bi sve prodao kada bi našao kupca samo da sinu obezbijedi bolje uslove za život.

“Nekako ovu zimu da pregrmimo, a onda stiže proljeće, biće posla, zaradiće se”, tješi se Nenad.