Misteriozan nestanak Ismeta Kanjiže u Kosovu Polju i dalje je obavijen velom tajne. Svi pokušaji familije da saznaju nešto više završili su bezuspješno. Ono što se za sada zna jeste da je te večeri, 21. januara, kosovska policija privodila i kasnije, navodno, pustila ovog Gusinjanina. O njegovom privođenju i zadržavanju u policiji javnost je saznala tek nakon pet dana od nestanka

Skoro četiri mjeseca od nestanka Ismeta Kanjiže (51) u Kosovu Polju, još nema niti jedne informacije šta se te večeri, 21. januara, desilo sa ovim Gusinjaninom.

Ismetov brat Enis Kanjiža za sve to vrijeme prošao je pravu golgotu tražeći brata, a od kosovske policije doživljavao je svašta, pa čak i prijetnje.

Kanjiže u Kosovu Polju imaju tetku Kadriju Mehmeti i brata Envera kod kojih su često boravili. Ismet je prije nestanka bio kod njih dva mjeseca, jer je u izbjegličkom naselju Vruja u Gusinju, gdje je živio kao socijalni slučaj, Elektrodistribucija isključila struju usred zime.

Enis priča da je za nestanak brata saznao nakon 16 sati.

„Javio mi je Enver. Te večeri kada je nestao Ismet, Enver je pričao preko skajpa do 11:45 sa šurakom i taštom. Onda su izašli da jedu u nekoj prodavnici brze hrane. Enver je ušao da kupi hranu, a Ismet ga je čekao preko puta, kod prodavnice ’Eni’. Enver se nije dugo zadržao, a kad je izašao Ismeta nije bilo. Tražio ga je ali uzalud, pa je otišao kući da se obuče i nastavio potragu“, priča za Portal Revije Fokus Enis Kanjiža.

U noći kada je nestao, Ismet Kanjiža je snimnjen video kamerom ispred prodavnice Eni gdje je, navodno, čekao svog brata od tetke Envera Mehmetija koji je preko puta u prodavnici Lafi kupovao hranu. Nakon toga, policija je navodno Ismeta uhapsila na putu nadomak od zgrade gdje živi njegova tetka Kadrija Mehmeti

Enver je, kaže, Ismetov nestanak prijavio sjutradan telefonom, ali su mu iz policije rekli da moraju da prođu 24 časa od nestanka da bi reagovali.

„Ja sam u Kosovo Polje došao 22. januara. Kad sam otišao u policiju rekli su mi da ne znaju ništa o Ismetu. Potom sam bio još dva puta, jer me poslala ambasada, a kada sam došao treći put čovjek koji radi u policiji veoma nervozno je reagovao. Samo sam od njih tražio da dostave mejl našoj ambasadi koja me je poslala u policiju, ali sam mu vjerovatno dosađivao“, priča Enis.

Zbog ponašanja službenika žalio se ženi komandiru policije, ali njoj, kaže, to nije bilo bitno.

Enis kaže da mu je najgore kada ga Ismetova djeca zovnu i pitaju:”Adžo, jesi li našao tatu?” (Braća Medo, Enis i Ismet Kanjiža) 

Enis tvrdi da je policija privodila Ismeta, da su ga zadržali od jedan do tri sata poslije ponoći, ali da o tome ne postoji zapisnik.

„Zadržali su ga od jedan do tri sata poslije ponoći. Nisu ga vratili kod tetke, već su ga navodno ostavili na drugoj strani, najmanje kilometar od tetkine zgrade, na minus 26 stepeni. Ismet je znao albanski, a po njihovoj priči nije ga te večeri govorio. Razloga za sprovođenje u policiju nije bilo. Prvo su rekli da je šetao ulicom, a na moje pitanje je li šta napravio rekli su ne. Kažu da su ga pitali gdje će, ali da navodno nije znao albanski, našta sam rekao da nije tačno. Na tu moju konstataciju su svi poskakali tvrdeći da je bilo tako“, priča Enis.

Onda su, kaže, počeli njega da ispituju.

„Potom su rekli da su imali dojavu da se neki pijanac kreće oko prodavnice ’Eni’. Kad sam pitao je li Ismet bio pijan rekli su da nije, a na moje pitanje jesu li šta našli kod njega rekli su takođe ne. Mijenjali su odgovore, rekli su mi da nije imao para, a znam da jeste, jer je tog dana ili dan ranije podigao 150 eura invalidske penzije. Ali, oni izgleda više ne znaju šta lažu“, rekao je Enis Kanjiža.

Pored žene komandira, dodao je, u stanici su bila dva inspektora i policajac.

„Ta žena mi je saopštila šest verzija pa sam joj rekao da izabere jednu i kaže mi zašto je Ismet privođen, je li pravio problem ili nešto slično. Rekli su da nije, da nije bio alkoholisan. Onda sam im rekao da nema zapisnika i da mi je policajac zaprijetio da će da me ohladi. Rekli su: ’Žali se kome hoćeš, a mi ćemo imati crno na bijelo’. Pitao sam kako, a oni su kazali da im nije ništa lakše nego da zapisnik naprave“, kaže Enis.

Komandirica mu je, dodaje, prije mjesec i po dana rekla da više ne dolazi kod njih jer je slučaj predat istražnim organima u Prištini. Takođe mu je saopštila da može da je tuži, ali da će ona imati pokriće.

Nakon svega što je doživio u policiji u Kosovu Polju on je, kako kaže, bezbroj puta išao u Prištinu, u ambasadu Crne Gore.

„Kontaktirao sam Centralno tužilaštvo EULEKSA s molbom da preispitaju i preuzmu slučaj. Upoznao sam ih sa situacijom oko nestanka moga brata i naglasio da policija više od pet dana nije pominjala da su te večeri sprovodili Ismeta. Oni su mi odgovorili da ne mogu da preuzmu slučaj i da su to proslijedili državnom tužilaštvu Kosova. Volio bih da zovnu mene, Envera i svu tu patrolu i jednog inspektora koji mi je rekao da ne smijem da pomenem da policija nešto krije“, istakao je Kanjiža.

Enis Kanjiža je, kada je Ismet nestao, u Kosovo Polje pokušao da lijepi plakate sa slikom brata i propratnim tekstom da se traži, ali su tamošnji stanovnici sve sa stubova poskidali.

„U Kosovu Polju se nikada u životu ni sa kim nismo posvađali. To može da potvrdi i brat od tetke. Ismet se nikada ni sa kim nije svađao. Nikada nismo privođeni niti smo bili u zatvoru. Zato me zbunjivalo zašto su ga sproveli u policiju i na osnovu čega“, pojašnjava Enis.

Tvrdi da su Envera nedavno zvali iz policije da ga vrbuju da promijeni iskaz i kaže da 21. januara Ismet nije bio sa njim.

Ismet je, kaže Enis, bio razveden, ali je stalno viđao ćerku Azru (18) i sina Asmira (15) koji žive u komšiluku, u izbjegličkom naselju Vruja.

„Najgore mi je kada me zovnu i pitaju: ’Adžo, jesi li našao tatu? Hoću da poludim’“, kaže Enis Kanjiža.