Lider Rusije Vladimir Putin zatražio je od ministara da mu sastave popis zemalja koje su uvele sankcije Rusiji, njenim kompanijama, organizacijama i pojedincima zbog napada na Ukrajinu. Za avio-kompanije registrovane u Rusiji 32 zemlje zatvorile su svoj vazdušni prostor.

Dosad su SAD, Velika Britanija, države Evropske unije i njihovi saveznici, poput Tajvana, Australije i Japana, uveli sankcije Rusiji.

PAD VALUTE

Te sankcije već sada dovode do fatalnih rezultata. Rublja je izgubila jednu trećinu svoje vrijednosti. Očekuje se da će inflacija u Rusiji uskoro dosegnuti 15 odsto, uz pad BDP-a za pet odsto ove godine. Čak 40 odsto deviznih rezervi Centralne banke Rusije je zamrznuto, čime je ozbiljno ograničena njena sposobnost da se bori protiv kolapsa rublje.

Vodeće ruske kompanije se, takođe, suočavaju s brutalnim udarom na svoje poslovanje. Sberbank je izgubila nevjerovatnih 99,99 odsto svoje vrijednosti i trenutna cijena dionice je 0,01 dolar, odnosno jedan cent. U 2022. banka je ušla s cijenom dionice od 16 dolara, a već 28. februara bila je 1,06 dolara. Trenutno je trgovanje blokirano, pa se ipak ne mogu kupovati dionice najveće ruske banke za jedan cent.

Evropska centralna banka (ECB) objavila je da će Sberbank Europe, banka kćerka ruskog Sberbanka, uskoro propasti. Ruski Sberbank drži trećinu ukupne imovine svih banaka u Rusiji i njegova propast će sigurno urušiti cijeli finansijski sektor u Rusiji. Kako je vlasnik Sberbanka u Rusiji državni fond, koji se velikim dijelom bavi penzionom štednjom, domino-efektom će propasti i penzije mnogih Rusa.

Sankcije uvedene Centralnoj banci Rusije, odnosno zamrzavanje 40 odsto deviznih rezervi, dovele su Rusiju u stanje da je prestala da vraća neke dugove, što znači da državi već prijeti opasnost od bankrota.

Rusija je uvijek pretpostavljala da će moći pristupiti stranoj valuti za odbranu rublje. To ni sada nije potpuno prekinuto. Naime, ruski izvoz energije uveliko je izbjegao zapadne zabrane, tako da još pretiče nešto dolara. Ali zbog sankcija 65 odsto ruskih rezervi zapravo može vrijedjeti nula dolara. Ostalih 35 odsto u zlatu i juanima ne može se koristiti za odbranu valute na tržištu dolara i eura.

DUBOKA RECESIJA

Poteškoće Rusije će se vremenom samo pogoršavati. Isključivanje iz sistema SWIFT naštetiće trgovini; SPFS, rival koji podržava Rusija, i dalje je daleko manje popularan. Rusiji su i dalje potrebni dolari za plaćanje trećine svog uvoza, što je problem, jer im je odjednom postalo teže doći do njih. Čak i u uvozu iz Kine oko 60 odsto transakcija se još odvija uz pomoć dolara.

Kada bi i ostvarili sve vojne ciljeve u Ukrajini, cijena koju će Rusija platiti zbog rata biće astronomska, što znači da će se suočiti s ekonomskim kolapsom od kojeg će se oporavljati godinama.

Pitanje je samo da li to Putina uopšte brine. Temeljno načelo putinizma je preživljavanje, gdje se ekonomski rat posmatra kao test snage ruske države i samoodrživosti ove zemlje u sukobu sa Zapadom. Rusija se suočava s dubokom recesijom. Ali, umjesto da popusti, Putin bi mogao udvostručiti svoje pokušaje da Rusiju odvoji od vanjskog svijeta. Možda Putin neće biti oduševljen bijesom oligarha, ali je pitanje da li će se neki od njih zaista usuditi da povisi glas, s obzirom na to da Putin računa na ratnu psihozu, u kojoj nacija stoji ujedinjeno uz svog vođu protiv spoljnih neprijatelja, a svako odudaranje od toga tretira se kao izdaja.

RJEŠAVANJE IMOVINE

Rusija je i dalje velikim dijelom zavisna o stranim investitorima. Njihovi kratkoročni posjedi imovine u Rusiji (uključujući bankovne zajmove i dionice), u odnosu na BDP, otprilike su jednako visoki kao i na drugim tržištima u nastajanju i ostali su stabilni od 2014. Sada se investitori masovno rješavaju ruske imovine.

POTEZI SVJETSKIH KOMPANIJA

Osim država, brojne evropske i svjetske kompanije uvode sankcije Rusiji. Prvo je švedski „Volvo Cars“ saopštio da će do daljnjeg zaustaviti isporuku vozila na rusko tržište. „Volvo Trucks“, koji proizvodi kamione i nije povezan s „Volvo Cars“, donio je identičnu odluku. Nakon toga su veze s Rusijom prekinuli „Ford“ i „General Motors“, a njemački „Volkswagen“ je najavio da neće nove automobile slati trgovcima u Rusiju. Poslovanje s Rusijom obustavili su i drugi giganti, poput „Applea, „Exxona“ i „Della“.

Izvor: “Avaz”

Foto: Printscreen