Grad Njujork održava primarne izbore, a stanovnici glasaju za kandidate od kojih će jedan zamijeniti gradonačelnika Bila de Blazija, koji je na vlasti od 2014. godine, ali više ne može da se kandiduje zbog ograničenja mandata.

Demokrate u Njujorku biraju između bivšeg predsjedničkog kandidata Endrjua Jenga, predsjednika okruga Bruklin Erika Adamsa, bivše gradske povjerenice za sanitarne uslove Ketrin Garsije, bivše advokatice de Blazijeve uprave Maje Vilej i njujorškog supervizora Skota Stringera.

Policija i kriminal bile su teme velike rasprave među demokratskim kandidatima, jer su protesti protiv uprave njujorške policije održavani neprekidno tokom protekle godine.

Adams trenutno vodi po anketama, navodi Asošijeted pres, ali je u kampanji akcenat stavio na svoj učinak u zaštiti javne bezbjednosti kao bivši šef policije, što je platforma koja možda odvrati neke birače. Među republikanskim kandidatima su Kurtis Sliva, osnivač Anđela čuvara, neprofitne ulične grupe za ulične patrole i biznismen Fernando Mateo, prenosi Glas Amerike.

Po prvi put u istoriji grada, stanovnici Njujorka koristiće na ovim izborima za gradonačelnika sistem glasanja rangiranjem. Umjesto da odaberu jednog kandidata, birači će rangirati do pet kandidata kojima žele da daju glas.

Profesorka Univerziteta Kolumbija Ester Fjuks kaže da to mijenja sve u vezi ovim izborima.

“Ne možete znati šta će biti u ovoj trci. Ishod niko ne može da predvidi. Ljudi zaista ne znaju ko će pobijediti, a ankete zapravo nisu bile vrlo efikasne u otkrivanju toga, osim možda onih koji su među prvih pet kandidata.“

Njujorčani su za Glas Amerike govorili o pitanjima koja su im važna.

„Situacija sa smećem. Ako pogledate bilo gdje u ovom gradu, u bilo kom distriktu, teško da postoji redovno odvoženje smeća”, kaže Iman Abdulfatah koja je već glasala na izborima.

Rebeka Viktor kaže da je zanima reforma policije.

“Znam da su mnogi ljudi mojih godina zainteresovani za veliko smanjenje policijskih snaga. Nema mnogo kandidata koji to podržavaju.“

„Ekonomska pravda, odnosno pružanje šanse siromašnim ljudima“, kaže Bil Vitaker koji je već glasao na ranim primarnim izborima.

Čad Činkuegrana ističe da ga najviše interesuje obrazovanje. “Kažem to kao učitelj i kao roditelj.”

“Stalo mi je do kvaliteta života u Njujorku, a to uključuje i nepotrebnu buku“, navodi Njujorčanka Kerol Robinson.

Marija Odronjez je demokratska kandidatkinja za gradsku skupštinu.

„Važno je da se izborimo sa stambenom krizom sa kojom se suočavamo a mi se borimo za zaista pristupačne stanove.“

Za Kendis Stjuart, najvažnija stvar je pitanje bezbjednosti. “Posebno bezbjednost na našim ulicama. Imamo sve vrste nelegalnih motocikala, skutera i električnih bicikala.“

Profesor Univerziteta u Njujorku Dejvid Elkot kaže da ova izborna trka prevazilazi bilo koje pojedinačno pitanje. Umjesto toga, kaže on, to je borba za moć između demokrata iz establišmenta i progresivnih kandidata, koji žele brži tempo promjena.

„Na demokratskoj strani imamo one koj pokušavaju da održe institucije ili ih malo reformišu i one koji radikalnije kažu: ‘Imamo strukturne nedostatke i korupciju, sistem sam po sebi je ukaljan i treba ga srušiti.“

Zvaničnici očekuju da bi mogle proći nedjelje prije nego što se saznaju rezultati stranačkih izbora. Kao i na američkim predsjedničkim izborima, i mnogi listići ljudi koji su glasali u odustvu moraće da budu prebrojani prije konačnog utvrđivanja rezultata.

Pored toga, glasanje rangiranjem moglo bi da učini ranije ankete o vodećim kandidatima manje pouzdanim. Iako će se u početku brojati samo glasovi kandidata koji dobije najviše glasova, kasnije će se brojati i drugi i treći kandidat po broju glasova, što znači da će ti kandidati moći da naknadno tokom brojanja nadoknade zaostatak.

Prema američkom popisnom birou, 8,3 miliona ljudi živi u pet opština grada Njujorka.

Foto: Printscreen