… Vodili smo je mi na liječenja, ali ne može, to je bilo jače od nje. imala je divne doktore, pričali su oni s njom i sve… Posle toga je zaista došla s jedne klinike i vidim da joj se psiha vratila i to je funkcionisalo jedno 15 dana i rekao sam sebi: “Divno, skinula se”. Ali, kako je dobro folirala!, ispričao je roker

Milić Vukašinović (Foto: Facebook)

Milić Vukašinović je otvorio dušu i u potresnoj ispovijesti ispričao da sebi nikada neće oprostiti što nije uspio da iz kandži droge iščupa ćerku Maju Avdibegović, koja se prije dvije godine predozirala u Sarajevu.

Čuveni roker se samo nekoliko sati prije njene smrti, ne sluteći tragediju, sa suprugom Suzanom vraćao u Beograd nakon posjete Bosni, gdje je boravio da bi neko vrijeme proveli kao prava porodica.

“Moja ćerka je imala 14 godina kada je ta priča počela. Ona je ratno dijete i generalno je u Sarajevu dosta djece izvršilo samoubistvo. Jako lako se dolazilo do tih najtežih droga u to vrijeme. Zaljubila se u jednog dečka koji je bio jako lijep, svirao je bubnjeve i bio je veoma talentovan i stalno su se družili… Bilo mi je sasvim normalno da malo popije pivo ili “produva travu”. Međutim, taj dečko i svi njegovi drugari su već bili na heroinu. Narkomani se vode mišlju: “Što bih samo ja bio na igli kad može još neko pored mene”. E, tako je on nju navukao. Prvo sam pomislio kada je dolazila kući nekako čudna da je bila malo mamurna, da je popila malo više piva i duvala, dok nisam provalio da je u pitanju heroin, a tada je već bilo kasno”.

Milić tvrdi da je na sve načine pokušavao da joj pomogne, ali da je i sam napravio kobnu grešku, nakon koje više nije bilo povratka.

HOROR U STANU

“Zaj*bao sam se jednom kada mi je rekla: “Evo, tata, neću više nikad, nikakvu drogu više neću probati”. Htjela je da joj iznajmim stan i tu sam napravio najveću grešku, koju sebi nikada neću oprostiti. Iznajmio sam joj stan, nadajući se da se neće vratiti tome i da će joj se zdravstveno stanje poboljšati. Kakvo je u tom stanu bilo leglo narkomana! To je bio horor! I oni su se obično tako okupljali u iznajmljenim stanovima jer ne mogu po haustorima ili na ulici. Kad je stan, onda ih bude i do 50. To je bio užas kada sam vidio taj stan, Bože dragi! Mučno mi je i kada se samo prisjetim”, kaže Vukašinović, a zatim nastavlja:

“Moja prva žena je dva dana čistila sav taj nered. Prva žena mi je zamjerila i stalno mi govorila da sam ja kriv što mi je ćerka postala narkomanka i krivila me je što sam joj iznajmio stan, a nisam mogao da pretpostavim da će se sve završiti tako, već sam se nadao da će biti mnogo bolje. Ćerka mi je tada imala 14 godina. Ljudi koji su na heroinu, kada se ubodu iglom, žargonski rečeno ključaju. Bila je čak jedna scena, pošto je htjela da bude bubnjar, ja sam je ipak odvratio od te ideje i napravio sam joj jednu ploču jer je bila zaista talentovana za pjevanje. Dešavalo se da dođemo u studio i vježbamo pjesme za album, ja nju gledam, ona pjeva, ja sviram i odjednom čujem da ona ne pjeva i samo se okrenem, a njoj glava pada. Kao kada se vozite autobusom, pa vam se spava i onda mrdate glavom, to tako izgleda. Taj tada dečko je u stvari nju uvukao u sve to. Onda je ona našla muža i dobila dvoje djece koju neizmerno volim i stalno sam u kontaktu s njima. Djeca nisu ništa kriva. Oni su moje srce. Taj muž je bio još gori narkoman. Onda je ona jadnica kasnije patila jer je bila svjesna da je narkomanka, ali nije mogla da se izbori s tim. Razvela se i htjela je da nađe normalnog dečka. I sledeći je bio labilan psihički i krizirao je. Vidio sam da je bila nesrećna i da je htjela da se promijeni, ali mi je rekla da ne može da nađe normalnog dečka, već samo narkomana. Cio grad je znao za nju. Heroin, kada uđe u organizam, nestaje psiha koja je nekad postojala. Rak kostiju je kriziranje od heroina, kad te bole sve kosti. Kažu da to toliko boli da samo morfijum može da ublaži taj bol, nikakve tablete niti ljekovi. Kod heroinskih zavisnika se formira jedan strahoviti strah od tih bolova”.

Vukašinović ističe da narkomanija nije samo stvar porodice i vaspitanja, već i društvenog okruženja.

Milić Vukašinović sa ćerkom (Foto: Facebook)

TO JE BILO JAČE OD NJE

“To je problem – što ma kako te u kući odgajali, formiranje ličnosti dolazi kroz druženje sa izabranim društvom i tu je problem. Ako svi krenu da piju, a ti ne piješ, odmah si odbačen – šonja, pi***ca, s*sa… I onda ti moraš da se uklopiš. Posle alkohola je došla droga. Ne možeš ti tehno i rejv partije da slušaš bez ekstazija. Ne možeš ti takvu muziku normalan da slušaš satima, a kad uzmeš ekstazi možeš danima. Kad su napravili takvu vrstu muzike napravili su i drogu koja ide uz nju. Drugo je kokain i heroin, a heroin je najpogodniji. Meni je ćerka umrla zbog toga… Vodili smo je mi na liječenja, ali ne može, to je bilo jače od nje. imala je divne doktore, pričali su oni s njom i sve… Posle toga je zaista došla s jedne klinike i vidim da joj se psiha vratila i to je funkcionisalo jedno 15 dana i rekao sam sebi: “Divno, skinula se”. Ali, kako je dobro folirala! Inače je bila inteligentna, imala je talenta i za pjevanje i za glumu i za sve. Ona je sve to folirala. Na kraju je rekla, kada je trebalo da se vrati u Sarajevo: “Eto, za pet dana će jedan festival” i pitala je mene i moju tada novu ženu da joj kupimo karte i mi kontamo konačno je OK, ali greška… To je tek bio haos, tek su se tamo narkomani sastajali. I mi joj kupimo te karte, nadajući se da je svemu kraj. Dovukla je neku ženu od 45 godina, koju je predstavljala drugaricom, nekog glumca i nekoliko ljudi koje nije dobro ni znala. I to je bio horor. Ali, dok je bila sa nama tih 15 dana, bila je normalna i sve je bilo super. Zvala me je “tatice moj.” Ponadao sam se da se vratila u normalu, ali nije, dobro je glumila. Ma bilo je groznih scena. Pričao sam sa ćerkom i htio sam da joj pomognem i izbavim je iz toga. Počela je da priča neke priče koje više nisu imale veze njenim pređašnjim mozgom i krenula je da viče: “Ja hoću da se ubijem.” Kada je imala 16 godina! To što je ona radila bilo je zaista strašno i vidio sam da neće da se skida. Imala je moju narav. Ja sam čak i svojoj prvoj ženi rekao, kada je ona željela da imamo djecu, da ih ne pravimo jer sam znao da će biti na mene. Rekao sam joj da imam jaču genetiku i eto šta se dogodilo…”

HTEO SAM DA JE UBIJEM KAD SAM VIDEO DA TUČE MAJKU

“…U jednom momentu sam ćerku htio da ubijem od batina. Ušao sam u našu tada zajedničku kuću i kada sam otvorio vrata vidio sam kako Maja tuče moju suprugu, koja je, maltene, nemoćna. Udarala je nogama, a ona je ležala na podu. Ja sam je zamalo bacio sa terase, nezavisno što je moje dijete, ali to kad sam vidio znao sam da joj je tražila pare, a ona mučena nije imala da joj da i moja ćerka ju je tukla. Eto, to su ti narkomani. I onog njenog sam htio da nađem. Maja je mrzjela majku, moju prvu ženu, jer ju je zvala narkomankom. Ona je nju prva provalila da se drogira. Majku je mrzjela, a mene je voljela. Ta psiha nije bila moje dijete. Od heroina je bila deformisana njena psiha. Izgubio joj se identitet koji je postojao prije. Kao djevojčica je bila duhovita, simpatična, talentovana i omiljena i sve je krenulo naopako posle tog njenog prvog dečka.

BIO SAM I JA NA KOKAINU, ALI SAM USPIO DA SE SKINEM

“Dok sam živio u Londonu bio sam na kokainu, volio sam da pijem viski i duvao sam… Najviše sam volio da dupli džek zalijem na prazan stomak. Nema te droge koja može taj osjećaj da nadomijesti. Rekao sam sebi da ću malo uzimati kokain i hajde zdravo, ostaviću to. I tako je i bilo, ostavio sam. Zbog heroina se gubi tlo pod nogama, kokain ti zamijeni tlo i ti nisi svjestan, imaš osjećaj da si zajeban lik dok sve to traje. Kad prođe dejstvo nemaš da se uhvatiš za nešto, nema tla uopšte. Imaš osjećaj da te nema i da padaš u ponor. Gubi se i tvoja ličnost čim ušmrkneš. Zajebano je to i rekao sam sebi: “Ja ću to pod svoje da vratim” i uspio sam da se skinem sa kokaina.

Izvor: “Kurir”