Preciznog računa ne može biti jer zdravstveni radnici ne znaju koliko je ljudi zaraženo, ali nije razvilo simptome ili su oni bili toliko blagi da nisu tražili medicinsku pomoć

Foto: Printscreen/Guardian

Po nekim procjenama, gotovo 70 odsto svjetske populacije moglo bi se zaraziti korona virusom, a stopa smrtnosti varira od 0,9 do 3,4 odsto, zavisno o različitim podacima, javlja dpa.

Svjetska zdravstvena organizacija kaže da 14 odsto ljudi s Covidom-19, bolesti koju uzrokuje novi korona virus, razvije tešku kliničku sliku i treba hospitalizaciju i podršku kiseonikom, prenosi Hina.

Međutim, izračunavanje izgleda za preživljavanje u ovako ranoj fazi pandemije ne može biti precizno.

Preciznog računa ne može biti jer zdravstveni radnici ne znaju koliko je ljudi zaraženo, ali nije razvilo simptome ili su oni bili toliko blagi da nisu tražili medicinsku pomoć.

“Potpune razmjere bolesti nećemo znati dok ne ‘ulovimo zraka’ i dok ne analiziramo podatke”, kazao je američki imunolog Gene Olinger.

Kako bi utvrdili ko je najranjiviji, naučnici će u obzir morati da uzmu faktore poput klime, pristupa zdravstvenoj njezi i genetiku. Tuberkuloza, na primjer, još ubija milion i po ljudi u svijetu godišnje, ali učestalost znatno varira zavisno o klimi i geografiji.

NAJRANJIVIJA GRUPA

U dosadašnjem razvoju pandemije jedan uzorak se ističe i bez neke naučne analize: najranjivija grupa su stariji, posebno oni s ranijim bolestima.

Stručna grupa Svjetske zdravstvene organizacije posjetila je prošlog mjeseca Kinu, ishodište pandemije, i utvrdila da je stopa smrtnosti u svim dobnim grupama prethodno zdravih ljudi iznosila 1,4 odsto.

Ali, među onima koji su prethodno bolovali od kardiovaskularnih bolesti iznosila je 13,2 odsto, među dijabetičarima 9,2 odsto, sa visokim pritiskom 8,4 odsto, među onima sa hroničnim bolestima disajnih puteva osam odsto i 7,6 odsto kod oboljelih od raka.

U međuvremenu, pacijenti stariji od 80 umirali su po stopi od 21,9 odsto, prenosi Al Džazira.

U odvojenoj studiji koju su prošlog mjeseca objavili naučnici Kineskog centra za kontrolu i prevenciju bolesti, sprovedenoj na 45.000 potvrđenih slučajeva Covida-19, pokazalo se da je ukupna smrtnost 2,3 odsto, ali skače na osam odsto za pacijente u sedamdesetim godinama i na 14,8 odsto kod starijih od 80.

Pošto su oba navedena istraživanja sprovedena u Kini, a to je nedovoljno raznolik uzorak, britanski naučnici s Kraljevskog koledža u Londonu sproveli su analizu na globalnom nivou.

STOPA SMRTNOSTI

Po njima je opšta smrtnost 0,9 odsto, ali raste na 2,2 odsto pacijenata u šezdesetim godinama, na 5,1 odsto u sedamdesetim i na 9,3 odsto u osamdesetim i starijima.

“Prilično je jasno da dob igra veliku ulogu. Što ste stariji, šanse za preživljavanje padaju”, kaže hongkonški virusolog Malik Peiris.

Iako godine predstavljaju najveći rizik, nipošto nisu i jedini. U svim dosadašnjim analizama utvrđeno je da visok pritisak, dijabetes i bolesti srca pridonose težoj kliničkoj slici bolesnika.

Peiris kaže da su postojeći podaci tek vrh ledenog brijega. Brojni slučajevi o kojima se ne zna mogli bi zanjihati stopu smrtnosti na bilo koju stranu.

To se dogodilo 2009. s pandemijom takozvanog svinjskog gripa, odnosno virusa H1N1. U prvim danima izgledalo je da je stopa smrtnosti dva odsto, rekao je Peiris.

S vremenom su naučnici tražili antitijela na H1N1 u krvnim uzorcima u opštoj populaciji, otkrivši da su se mnogi zarazili i oporavili i ne znajući da su bili bolesni. Kad su svi ti slučajevi uključeni u statistiku, smrtnost je pala na samo 0,002 odsto kazao je on.

“Važno je znati stopu smrtnosti”, ističe Peiris. “Mnoge zemlje govore o agresivnim mjerama koje su vrlo teške za ekonomiju jer pretpostavljaju da je stopa jedan odsto ili veća. Ako znate da je ona stoput niža, mjere će biti sasvim drugačije. Odgovor na zarazu temelji se na njenoj težini”, relao je Peiris.