“Švabe su ostavili struju, oni iz Crne Gore nijesu ni znali za struju. Nalazili su klavire u pojedinim kućama, ljudi nijesu znali šta je to, čemu to služi”, kaže Pejanović

Foto: Printscreen

Prof. dr Radovan Pejanović autor je knjige “Gorštaci i Vojvodina”, a njom je pokušao da objasni složeni fenomen kolonizacije Crnogoraca, miješanje kultura i suživot nacionalnih zajednica u Vojvodini.

Pejanović je rođen u Bačkom Dobrom Polju, a njegova otažbina je, kaže, Crna Gora. U čuvenom vlaku bez voznog reda, 1945. godine, njegovi roditelji kao stradalnici Drugog svjetskog rata, došli su u Vojvodinu. I naselili se u Bačko Dobro Polje.

“Selo je bilo prazno, njega su naselili kolonisti. U početku, 95 odsto to su bili kolonisti iz durmitorskog kraja. To je bila sasvim drugačija arhitektura, ljudi nijesu znali zašta prostorije služe”, priča Pejanović za Televiziju Crne Gore.

Kaže da navikavanje na te kuće nije bilo lako.

“Švabe su ostavili struju, oni iz Crne Gore nijesu ni znali za struju. Nalazili su klavire u pojedinim kućama, ljudi nijesu znali šta je to, čemu to služi”, kaže Pejanović.

Crnogorci sa svojom gorštačkom prirodom ipak su se prilagođavali. Najteže im je bilo da prihvate vojvođansku klimu.

“Oni su došli uglavnom iz nužde. Rat je ostavio veliku pustoš. Vojvodina im je bila obećana zemlja. To je bio taj vojvođanski san, kao što su Amerikanci imali američki san”, kaže Pejanović, prenosi rtcg.me.