Iako su već početkom juna naučnici kazali da je drži 13 kilometara leda, ledenu ploču Larsen C drži još samo pet kilometara leda nakon što je nastala pukotina duga 175 kilometara, javlja Evropska svemirska agencija (ESA)

Foto: Printscreen

Ogromni lednik, veličine četiri Londona ili sedam New Yorka, mogao bi da se odlomi od Antarktika. Dug je šest hiljada kvadratnih kilometara.

Iako su već početkom juna naučnici kazali da je drži 13 kilometara leda, ledenu ploču Larsen C drži još samo pet kilometara leda nakon što je nastala pukotina duga 175 kilometara, javlja Evropska svemirska agencija (ESA). Ova agencija prati lednike kroz projekat posvećen lednicima Greenlanda i Antarktika, piše radiosarajevo.ba.

Larsen C je dio veće ledene plohe nazvane Larsen.

Ledene ploče su ravne površine leda koji plutaju na moru pri kraju lednika. Larsen C je debljine 200 metara, s oko 20 metara iznad površine vode. Ako odluta, predstavljaće veliku opasnost brodovima.

“Ne znamo šta bi moglo da se desi. Mogao bi da se raspadne u komadiće. Struje bi mogle da ga odnesu na sjever”, kazala je Anna Hogg sa Univerziteta u Leedsu, prenosi CNN.

Veliki ledeni brijegovi prirodno se odvajaju od Antarktika, a naučnici to ne povezuju s ljudskim uticajem na klimatske promjene. Međutim, ova ledena ploča je dio antarktičkog poluostrva koji se brzo zagrijao u proteklim decenijama.

Stručnjaci smatraju da bi se Larsen C mogao odvojiti u sljedećih nekoliko dana ili mjeseci, ali to bi se moglo dogoditi i kroz nekoliko godina. Larsen A i B su se već odvojili u protekle tri decenije. A ako se odvoji i Larsen C, onda će unutrašnjost cijele ledene ploče postati ranjivija i podložnija otopljavanju.

Najveći ledeni brijeg koji se dosad odvojio bio je 11 hiljada kvadratnih kilometara velika ploča Ross, veličine Jamajke, koja se odvojila 2000. godine i čiji su se ostaci zadržali godinama.