Voditi dva restorana na Menhetnu, i to u ekskluzivnoj zoni zapadne 52. i 54. ulice, podvig je koji braću Sinanaj svrstava u najuspješnije iseljenike iz Crne Gore kojih u SAD ima više desetina hiljada.

Ali, tu nije kraj, pored dva restorana “Empire Stake house” – zajedno sa rođacima Benom, Rasom i Harijem, oni posjeduju restoran, opet sa mesnim menijem, na famoznoj Petoj aveniji, kao i jedan na debeloj periferiji Feniksa u Arizoni, u gradiću Skotsdejl.

“Mi smo sa planine. Uvijek smo gledali kako se životinje kolju. Naši očevi i rođaci su uglavnom bili mesari. Ako bi bilo neophodno, mogli bismo i to da radimo“, rekao je Džek.

Uglađen i elegantno odjeven, Džek Sinanaj je daleke 1981. godine kao pridošlica u Njujork radio najslabije plaćeni posao u ugostiteljstvu – bio je takozvani „bazboj“, pomoćnik konobara u restoranu gdje je njegov brat Ras već bio konobar.

Džek, koji ima 44 godine, nije zaboravio crnogorsku “mesnu dijetu” koju čine dva tri dobra parčeta junetine nedjeljno, sa posebnom naklonošću prema ramsteku.

Devet godina mlađi brat Džef ne može da zamisli dan bez mesa, odnosno ukusnog stejka.

„Imamo mi u restoranu i odličnu ribu – čileanskog brancina. Ali kod kuće ne jedemo mnogo ribe“.

Sinanaji pričaju kako su kao mladi momci u socijalističkoj Crnoj Gori počeli da sanjaju američki san, odrastajući uz vesterne, filmove sa dobrim automobilima i lijepim ženama. Sa kućom i porodicama u Bronksu, a poslom u Bruklinu gdje su ispekli zanat, Sinanaji su postepeno napredovali, ulagali, da bi danas vodili biznis bukvalno u „centru centra svijeta“.

„Planiramo da otvorimo još restorana. To je kao zaraza“, kaže Džek, i dodaje da ne ide često u Crnu Goru.

„Tamo treba da prodaš dosta krava da bi otišao na odmor. Teško se preživljava. Ako hoćeš da kupiš televizor, moraš da prodaš još tri četiri krave.”

Brano Mandić