Jasminko je ustao, obukao se, telefonirao i sjeo u auto. Nakon nekoliko minuta čula se eksplozija. Skuvala sam kafu ne sluteći da je nešto tako strašno moglo da se dogodi, a onda je počeo da mi zvoni telefon. Istrčala sam u pidžami i videla rasute komade njegovog tijela po putu, otkinutu ruku na kojoj piše ime našeg sina, po toj tetovaži prepoznala sam muža…

Ovim riječima Dragana Šahović opisala je brutalno ubistvo svog supruga Jasminka Šahovića (37), koga je crnogorska policija označila kao visoko pozicioniranog pripadnika škaljarskog klana.

“Živjeli smo kao podstanari. Dan prije ubistva Jasminko je sa sinom i gazdom stana prao kola, a zatim je otišao s našim dječakom u šetnju. Veče smo proveli zajedno, a sjutra ga već nije bilo. Kad je odjeknula detonacija, mislila sam da je eksplodirala trafo-stanica. Nijednog trenutka nisam pomislila da je to Jasminko ubijen”, prisjeća se Dragana za Kurir i dodaje:

“Pila sam kafu kad su telefoni počeli da zvone. Svi su me pitali isto: “Ko je to ubijen kod vas u Tološima?”, odgovarala sam: “Nije niko, ne znam o čemu pričate.” Tek kad su me pozvali iz policije, istrčala sam u papučama i pidžami. Dok sam trčala, nalijetala sam na ljude, niko nije htio da mi kaže da je to Jasminko”, priča nesrećna žena.

Da joj je suprug ubijen, prihvatila je, kako kaže, tek kada je dobila zvaničan nalaz obdukcija. Do tog trenutka vjerovala je da je stradao nesrećnim slučajem, kaže ona za “Kurir”.

“Vikala sam da mu se auto pokvario i zapalio. Nisam vjerovala da je ubijen, a kamoli raznijet bombom. Ko bi njega ubio, ja to nisam mogla da shvatim”, kaže ona.

Sedam mjeseci posle zločina, kaže, “sklopile su joj se kockice”.

“Još ništa ne znam, nema osumnjičenog, nema naručioca, nema ni dokaza da se upre prst u nekoga. Očito da ga je ubio profesionalac, jedino što želim jeste da saznam istinu, ko je i zbog čega ubio mog supruga”, kaže ona.

Dragana Šahović kaže da se njen suprug nije nikoga plašio. Da je čak i po izlasku iz Spuža u septembru 2020. naveo da se ne plaši nikoga i da mu niko ne prijeti.

“Ogorčena sam na crnogorski bezbjednosni sistem. Označili su mog supruga kao “šaljarca”, a nisu nas upozorili da mu neko prijeti, da mu neko sprema likvidaciju”, kaže i dodaje:

“Kakav crni “škaljarac”?! Moj Jasminko nije imao kapacitet mozga da bude šef kriminalne organizacije. Zar mislite da bi ženu i dijete držao u iznajmljenom stanu da je bio mafijaš? Valjda bi nam obezbijedio kuću, dobra kola, lagodan život”.

Posle ubistva joj se, kaže, život potpuno promijenio.

“Nisam uočila, niti obraćala pažnju na to da li nas neko gleda ili uhodi. Posle Jasminkovog ubistva sin i ja vodimo potpuno drugačiji život. Dobijali smo čak i prijetnje. Posle likvidacije prišao mi je ćovjek na ulici i pokazao telefon na kom je bila slika mog raskomadanog muža. Jednom smo šetali i zaustavio se auto pored nas i rečeno mi je: “Dobro čuvaj sina”. Sledila sam se i to sve prijavila policiji”, priča ona za ovaj list.

Kaže da joj je tada u policiji riješeno da se ne plaši, jer “kodeks klanova nije da ubijaju žene i djecu”.

“Pa zar da u ovim godinama učim kodeks mafijaša i da li će mom djetetu nešto biti”, kaže, prenosi “Blic”.

Podsjetimo, Šahović je ubijen 17. januara kad je nepoznata osoba pod njegov automobil stavila eksplozivnu napravu i aktivirala je nakon što je on izašao iz kuće u naselju u Podgorici. Crnogorski mediji tada su prenijeli da je Šahovićevo tijelo od siline detonacije izletjelo kroz šoferšajbnu a da su nakon eksplozije odjekivali meci koje je aktivirala eksplozija jer je ubijeni navodno kod sebe imao pištolj.

Udovica ubijenog Šahovića rekla je da živi od 45 eura socijalne pomoći koje joj daje država.

Foto: Jasminko Šahović sa suprugom (Privatna arhiva)