Zaštićeni andski kondori, ptice s jednim od najvećih raspona krila na svijetu, mogu da lete čak pet sati ili oko 160 kilometara a da ne zamahnu svojim ogromnim krilima.

To je otkrila nova naučna studija koja je proučavala let andskih kondora kako bi ustanovili kolika je njihova mobilnost uz minimalan utrošak energije.

Andski kondor teži i do 15 kilograma, što ga čini najtežom “lebdećom” pticom na svijetu, a to mu omogućavaju krila koja su štiroka čak tri metra. Naučnici su u Patagoniji počeli eksperiment, prvi takav na svijetu, u kojem su pratili osam kondora tokom čak 250 sati njihovog leta. S oduševljenjem su ustanovili da ptice samo jedan odsto vremena tokom leta zamahuju krilima, dok se uglavnom oslanjaju na vjetar i strujanje vazduha, piše britanski Guardian.

ZAPANJUJUĆE OTKRIĆE

Na neki način, moglo bi se reći da u letu pomalo podsjećaju na avio jedrilice, koje lete bez ikakvog pogona.

“Znamo da su kondori sjajni piloti, ali nismo očekivali da će biti baš ovako veliki stručnjaci”, rekla je profesorica Emily Shepard, koautorka studije i biolog na Univrzitetu Swansea u Walesu.

“Otkriće da gotovo nikada ne mašu krilima za nas je zapanjujuće”, komentariše David Lentink, stručnjak za ptice i proučavanje njihovog leta na Univerzitetu Stanford.

S razlogom smo kondore uporedili s jedrilicama, jer baš kao i one, kondori pronalaze “izboje” toplog zraka koji im omogućavaju da se ponovno vinu u visinu i nastave da plove. Kada nauče da koriste strujanje toplog vazduha, kondori mogu dugo da lete bez ikakve utrošene energije, što im omogućava da prevale velike udaljenosti a da se ne umore. Naučnici generalno prepoznaju dva tipa ptičjeg leta – onaj s mahanjem krila i let “lebdenjem” u vazduhu. Razlika je, kaže Bret Tobaske sa Univerziteta u Montani, golema i uporediva, recimo, sa pedaliranjem na biciklu uzbrdo, ili slobodnog spusta nizbrdo.

Kako bi se razumjelo koliki su kondori eksperti, dovoljno je reći da rode tokom svojih migracija mašu krilima 17 odsto svog vremena u vazduhu, a veliki orlovi bukoči čak 25 odsto vremena.

TOPLINSKI DŽEPOVI

Naučnici kažu da se ovo otkriće o kondorima uklapa u njihov evolucioni životni stil. Strvinari su, pa često moraju satima da kruće iznad vrhova planina u potrazi za obrokom, objašnjava Sergio Lambertucci, biolog i koautor studije i profesor na Nacionalnom univerzitetu Comahue u Argentini.

“Kada vidite kondore kako kruže, znajte da koriste blagodati toplinskih džepova i strujanja vazduha kako bi se dugo održali na visini bez mahanja krilima”.

Guardian napominje da studija nije bila lak posao. Posebni uređaji za praćenje programirani su tako da otpadnu nakon sedam dana kako ne bi stvarali poteškoće ovim prekrasnim životinjama. Međutim, teško ih je bilo naknadno locirati. Uređaji bi često otpali na teško dostupnim područjima u Andima, čak i u gnijezda ptica grabljivica, pa bi naučnicima katkad trebalo i do tri dana da dođu po njih, piše taj časopis, prenosi “Jutarnji list”.