Istorija je pokazala da je i Evropa veoma podložna brojnim prirodnim nepogodama, koje mogu da odnesu stotine hiljada života. Zemljotresi ovog intenziteta mogli bi da utiču i na povećanje aktivnosti vulkana, tako da to u Italiji predstavlja veliku opasnost

U snažnom zemljotresu, koji je u srijedu pogodio centralne dijelove Italije, poginulo je najmanje 267 ljudi, a 400 ih je povrijeđeno. 

Međutim, zastrašujuća je činjenica da postoji opasnost od novih zemljotresa kao i od drugih smrtonosnih prirodnih katastrofa.

Ovi potresi u Italiji nalaze se u nizu katastrofa koje su pogodile Evropu u poslednje vrijeme.

Istorija je pokazala da je i Evropa veoma podložna brojnim prirodnim nepogodama, koje mogu da odnesu stotine hiljada života. Zemljotresi ovog intenziteta mogli bi da utiču i na povećanje aktivnosti vulkana, tako da to u Italiji predstavlja veliku opasnost.

Učestalost katastrofalnih zemljotresa, poplava i suša ukazuje na to da bi i u budućnosti moglo doći do velikih tragedija izazvanih prirodnim silama, ali i ljudskim faktorom.

Najjači zemljotresi koji su zabilježeni u istoriji Starog kontinenta su imali intenzitet od oko 8,5 do 9 stepeni Rihterove skale. Takav potres je na Kritu 365. godine nove ere izazvao i razoran cunami i odneo možda i pola miliona života, prenosi “Blic”.

U zemljotresu 1908. godine u Mesini na Siciliji, koji je bio jačine oko 7,1 stepeni i cunamiju koji je on izazvao, poginulo je oko 123.000 ljudi. Za zemljotres koji je 1755. godine pogodio Lisabon, procijenjeno je da je jačine između 8,5 i 9 stepeni Rihterove skale. On je takođe pokrenuo i cunami, a ukupan broj žrtava je od 10 do 100.000 ljudi.

Posljedice bi mogle da budu mnogo veće ukoliko bi se neki toliko jak zemljotres danas desio negdje u Evropi. Uzrok za to je veći broj stanovnika i građevina.

Seizmolozi upozoravaju da je geološki evropsko tlo, pogotovo u južnoj Evropi, veoma pogodno za zemljotrese.

Izvor: Avaz