Ljiljana zna samo da se taj bezdušnik prezivao Golubović i da ga poslije rata ipak nije stigla zaslužena kazna – uspio je da se izvuče i zamete trag u Kanadi gdje je i umro. Znali su to i nadležni pravosudni organi u posleratnoj Crnoj Gori – još šezdesetih godina prošlog vijeka kada je Ljiljana Drljević bila omladinski aktivista i poslanik crnogorske skupšštine pitali su je da li bi se pridružila krivičnom gonjenju ako bi ubica njene majke bio optužen za ratni zločin, ali je sve ostalo na tome – nikad niko nije zvanično pokrenuo pitanje odgornosti tog zlotvora, uprkos svim i domaćim i međunarodnim pravnim uzusima po kojima ratni zločin nikad ne zastarijeva.