11192019uto
Last updatepon, 18 nov 2019 2pm

Šta će biti u Siriji? Putin se pita

Autor: Boško Jakšić

Ne događa se često da jedna nepromišljena odluka poprimi takve globalne proporcije kao što je to slučaj sa užurbanim povlačenjem ne više od 1.000 američkih vojnika sa severa Sirije. Amerikanci su otišli, a odmah su na pretežno kurdske oblasti nesrećne zemlje stigli neki novi i neki stari gospodari – Recep Tayyip Erdogan, Vladimir Putin i Bashar el-Assad. Vojnici trojice autokrata imaju različite, pa i konfliktne ciljeve u turskoj operaciji ciničnog imena “Izvor mira”. Svako je zastavicama obeležio pozicije na haotičnoj mapi. Nova Velika igra koja je izbacila Amerikance pomogla je vlastodršcima u Ankari, Damasku i Teheranu i potvrdila da se Rusija u kratkom periodu od nepune četiri godine spektakularno vratila na Bliski istok.

Sve je počelo kontroverznom odlukom predsednika SAD-a da povuče američke vojnike sa severa Sirije. Konfuzni i kontradiktorni Donald Trump možda je mislio da će bizarnim pismom Erdoganu popraviti poljuljane odnose sa saveznikom u NATO-u, ali je direktno otvorio prostor intervenciji. Trump je odmah postavljen na metu onih koji smatraju da je “prodao” kurdske saveznike iz vremena rata protiv ISIS-a, ugrozio kredibilitet i američke strateške interese u regionu, otvorio vrata mogućem reaktiviranju džihadista i pokazao da je Amerika ne samo nepouzdan već i slab saveznik u suočavanju sa izazovima.

Pokušavajući da se distancira od haosa kome je kapitalno doprineo, Trump je potom potvrdio cik-cak kretanje svoje spoljne politike: pretio je Turskoj da će je ekonomski “uništiti, da bi se koji dan kasnije hvalisao “neverovatnim ishodom” i spasavanjem života “miliona ljudi”: petodnevnom obustavom turskih dejstava koju je njegov potpredsednik Mike Pence isposlovao u Ankari. Trump ne želi da vidi ono što drugi vide: da je period od 120 sati bio ponuđen da bi Erdogan učvrstio “zonu bezbednosti” i očistio pogranični teren od milicije sirijskih Kurda koju optužuje za saradnju sa “teroristima” iz turske zabranjene Radničke partije Kurdistana. Francuski predsednik Emmanuel Macron operaciju naziva “ludilom”, a kritičari tvrde da je invazija na sever Sirije više motivisana Erdoganovim ličnim ambicijama nego nacionalnom bezbednošću.

Zapad ne želi da dopusti da Turska pod svoju kontrolu stavi pojas od reke Eufrat do iračke granice koji zalazi u 30 kilometara dubine sirijske teritorije. Strahuje se i od etničkog čišćenja Kurda jer to je oblast u kojoj Ankara namerava da naseli dva miliona sirijskih izbeglica (mahom Arapa) i tako promeni demografsku strukturu severa.

Američka administracija je pod snažnim pritiskom Kongresa zavela neke sankcije Turskoj, zemlje EU obustavile su prodaje oružja, a kaznene mere najavljuje i Unija uprkos panici zbog pretnje turskog predsednika da će 3,6 miliona sirijskih izbeglica koji su u njegovoj zemlji pustiti da krenu ka Evropi. Ankara borbeno uzvraća da “niko nema pravo da drži lekcije” i čak očekuje da NATO podrži Tursku u borbi protiv terorizma. Uverava da se vazdušne i kopnene operacije vode u skladu sa međunarodnim pravom i u skladu sa članom 51 Povelje UN-a koji govori o pravu na “samoodbranu”.

Loši odnosi Zapada i Turske dodatno su pogoršani, ali ima adresa gde se ne krije zadovoljstvo. Pre svega u Moskvi i Teheranu. Rusija i Iran su od početka rata u Siriji imali jasan, limitiran ali ostvarljiv cilj: sačuvati režim u Damasku. SAD su sebi dodelile preambicioznu i složenu misiju: da obore Assada, pobede ISIS, spreče druge džihadiste da uzmu vlast i da konačno u Damask dovedu nekog poslušnog liberalnog demokratu.

Putinova početna reakcija na tursku operaciju bila je taktički blaga. Kremlju odgovara da vidi leđa američkim vojnicima, ali je – kao upozorenje Turskoj – odmah ruske vojnike iz baza u Siriji pokrenuo kako bi blokirao dalje tursko napredovanje. Teheran je saopštio da je protiv stalnog turskog prisustva u Siriji.

Uz doslednu podršku Rusije i Irana, Assad može da likuje. Operacije turskih trupa primorale su sirijske Kurde da promene stranu i saveznika potraže u Damasku koji je takođe poslao trupe na sever. Još važnije, Putin je Assadu obezbedio miran san: trenutno raspoređivanje stranih snaga u Siriji je protivzakonito i one moraju da napuste zemlju kako bi se povratila stabilnost. Assad je tako u očima kritičara turske invazije, čak i onih koji su radili na njegovom rušenju, legitimni branitelj suvereniteta i teritorijalnog integriteta Sirije, što mu omogućava da bude nezaobilazni faktor budućih političkih rešenja.

Šta i kako dalje? Dok utvrđuje Cordon sanitaire duž tursko-sirijske granice, Erdogan se mnogo ne obazire na pretnje sankcijama sa Zapada, ali nije u poziciji da se sukobi sa Rusijom, pa je rešenja morao da potraži u susretu sa Putinom u Sočiju.

Potvrdilo se da o ishodu turske operacije više odlučuje Moskva nego Ankara. Na scenu je stupila ruska diplomatska umešnost. Putin ne kaže kada invazione snage treba de se povuku. Ostavio je Erdoganu prostor da sklopi “istorijski sporazum” koji mu omogućava da od “terorista” očisti 2.200 kvadratnih kilometara teritorije na severu Sirije, da ojača status na Bliskom istoku i da u Turskoj povrati deo autoriteta izgubljenog na martovskim lokalnim izborima. Putin je iskazao puno razumevanje za Erdoganove brige zbog separatizma sirijskih Kurda, koji je po njegovoj oceni podstrekivan spolja. “Turska i Rusija složile su se oko svake tačke borbe protiv terorizma”, komentariše Erdogan.

KOMPLETAN TEKST MOŽETE PROČITATI NA PORTALU OSLOBODJENJA

  • Najnovije

  • Najcitanije

SPECIJALNO IZDANJE

 

Video dana

Mali oglasi

Previous Next
Oglasi i obavještenja Neka Vaš oglas ili obavještenje vide hiljade naših čitalaca širom svijeta! Mi smo tu da Vam pomognemo da u najkraćem mogućem roku oglas o prodaji ili...
E&M Electrical kompaniji u Njujorku potrebni radnici Ukoliko ste odgovorni, želite da napredujete u karijeri i radite sa iskusnim električarima, naša kompanija je pravo mjesto za vas. Zainteresovani se mogu javiti na e-mail Ova...

BISERI

VIC NEDELJE

    Policajci i vatrogasci      
    Policajci i vatrogasci

    Vozi se grupa policajaca i grupa vatrogasaca u autobusu na sprat. Vatrogasci su u donjem dijelu autobusa a policajci u gornjem. Pritom, vatrogasci se vesele, pjevaju, a policajci svi uplašeni, preblijedjeli, drže se jedan za drugoga.

    Popne se gore jedan vatrogasac i pita ih:

    Read more...