11202019sri
Last updateuto, 19 nov 2019 6pm

Popravak

Autor: Nebojša Šerić Šoba

Nešto se zadimilo iz televizora, kvrcnulo, odjednom je nestalo kaubojskog filma, koji se iz kompletne slike sabio u jednu svijetlu tačku na sredini ekrana koja je postepeno nestajala, baš kao neka daleka galaksija milijardama svjetlosnih godina daleko od planete zemlje, koju je polako i sigurno, uz nezamislive gravitacione sile, progutala strašna crna rupa. John Wayne samo što nije vodom polio lice pijanog šerifa (kojeg je glumio Dean Martin), isčupo ga iz alkoholne krize i zatim spasio gradić od zlih momaka, malo je falilo da odem na spavanje sretan. Iz usta svih ukućana se oteo uzdah, a stari je nešto i opsovao. Svi smo se zagledali kao da ništa drugo osim televizije ne postoji. Televizor se polako hladio, uslijedio je razlaz: ja i sestra na spavanje, baba također, stara u kuhinju da napravi tulumbe, a stari je kao i obično u momentima kada na TV nije bilo ničega dograbio neku knjigu i krenuo da čita.

Sutradan ujutro stari je nazvao telefonom Jozu, starog kućnog prijatelja koji radi na televiziji, a koji inače popravlja TV releje po planinama. Jozo je mogao popraviti naš "Rudi Čajavec" (lafo sa "Grundig" dijelovima), a ja sam se u sebi molio da se televizor proglasi mrtvim i da kupimo novi sa daljinskim, jer sam daljinski uglavnom bio ja. Jozo je rekao kako upravo ide negdje na neku planinčugu da nešto popravlja tako da od njega nema ništa. Sva sreća pa je naš komšija čika Bato (koji je živio na spratu ispod nas) znao sve o elektronici i ljudima koji se s time bave pa nam je preporučio "najboljeg majstora u gradu".

Još par dana smo morali provesti u agoniji bez crtanih filmova u 7:15, bez dnevnika TV Novog Sada sa špicom zemaljske kugle kako se vrti, bez Saše Zalepugina ili pak udarne emisije crnogorske televizije i njihove famozne uvodne špice u kojoj neki brko Crnogorac nekoj curi na uho saopštavao: "Da te pitam!". Falio je i Stevo Karapandža, koji je oduševljavao moju mamu, koja ipak nikad nije ništa skuhala kao on, bio je samo dovoljno markantan i ležeran, sakupljao je uzdahe žena koje su smatrale da je njegovo baratanje kutljačama i šerpama jako elegantno i sofisticirano, kako bi se svaki muškarac trebao na njega ugledati. Stevo, naravno, nikad nije oprao suđe pred kamerama, što bi mu dalo epitet šmoklje ili papučara.

Došlo je i to dugo čekano popodne. Majstor je pokucao na vrata, a svi smo se poređali po kućnoj hijerarhiji. Mama je sa širokim osmjehom otvorila vrata i rukom pokazala majstoru gdje može okačiti kaput. Dobio je najbolje papuče koje smo imali u kući, prošao je sa svojom crnom kožnom torbom kroz hodnik, ušao u dnevni boravak koji je specijalno za njegovu priliku bio posebno usisan, meza i piće su već bili na hastalu.

Majstor nije gubio vrijeme. Ništa nije progovarao, kao pravi profesionalac, gledao je u televizor i već imao jasnu sliku šta bi tu moglo da bude pokvareno. Srednjim prstom je gurnuo prema vrhu nosa svoje debele naočale, stari mu je pomogao da se stol sa televizorom odgura od zida da čovjek može otvoriti veliki prašnjavi poklopac, na kojem su bili odštampani razni znakovi za opasnost koji su prepadali i one najhrabrije. Tu se našla i šamarlica za torbu, dodatna lampa da majstor može bolje vidjeti šta radi. Pritisnuo je dugme na televizoru, koji nije reagovao. Tu je podigao obrve i uzdahnuo, izvadio šrafciger, lemilicu i neku spravu za mjerenje struje i krenuo da vrti šarafe, skida poklopac i gleda u unutrašnjost televizora.

Mene je uvijek interesovalo kad neko nešto popravlja, umjesto da se igram s djecom često sam "pomagao" čika Bati da popravi neko auto što je radio iz hobija za svoje prijatelje iz banke. Znao sam tu i tamo dodati gedoru, ali sam uglavnom posmatrao kako se skida karburator, sistem za paljenje, slušao sam verglanje i usput kamenjem gađao mačke koje su se s vremena na vrijeme pojavljivale.

Mama je donijela kafu za majstora, koji se već duboko zakopao u televizor. Ja sam provirivao iza leđa svog oca, koji je (logično) imao najbolji pogled na situaciju. Posmatrao sam sve te diode i tranzistore koje je majstor izvadio, sve je to izgledalo tako fantastično i daleko, kao da popravlja svemirski brod a ne televizor. Lemilica je uveliko pravila krugove žutog dima koji su se postepeno miješali sa plavo/zelenim duhanskim dimom, stvarajući tešku atmosferu u kojoj niko ništa nije progovarao.

Majstor bi tu i tamo otpio gutljaj kafe iz fildžana, koja mu je na posebnoj tacni bila servirana na samom televizoru. Popravak je potrajao, i neka čudna nervoza se počela stvarati. Ali, na svu sreću, majstor je bio najbolji u gradu, tako da je strpljenje ipak imalo opravdanje. U neka doba banule su kroz vrata nepozvane neke komšinice koje su počele da postavljaju pitanja majstoru za svoje televizore. Majstor je polako privodio posao kraju, a mama je uspjela da u međuvremenu napravi pitu, koja je vrela postavljena na stol. Komšinice nisu ništa čekale, odmah su prstima krenule da ćopaju vruću pitu prije nego je majstor zvanično oglasio završetak radova.

Majstor se sagao, uključio TV u struju, pritisno ogromno crveno dugme i na ekranu se ukazala Mebrura Topolovac, koja je čitala neko saopštenje o zasadima repice u Semberiji. Uslijedio je aplauz i oduševljenje, a majstor je skrušeno, u stilu nekog velikog violiniste, gestom ruke koju kao da je vježbao pred ogledalom, oduševio sve prisutne. Zatim je otišao do banje da opere ruke, gdje ga je čekao nov novcat sapun i peškir. Nakon toga se vratio dominantno pognuto u glavnu sobu u stilu rutavog Andre Knege (nakon što bi dotični košarkaš opalio rampu nekom beku koji nije bio dovoljno brz na šutu). Stari je sipao rakiju, a majstor je zamezio. Uslijedila su pitanja o prirodi kvara, a on je pokušao šturo (nevoljno) da objasni detalje u pauzama ubadanja čačkalicom u suho meso.

Majstor je zatim pogledao na sat, što je svima dalo jasnu poruku. Ustao je, vratio svoj alat u torbu, i krenuo niz hodnik u pravcu izlaza. Stari ga je pratio i nešto tiho s njim komunicirao. On mu je nešto rekao na uho, a stari je zabrinuto podigao obrve, okrenuo se prema zidu da niko ne vidi, čulo se šuštanje novčanica. Vrata su se zatvorila, kompletna avantura je bila gotova; do slijedećeg popravka. Ja sam od sreće već šaltao obadva postojeća kanala, komšinice su dovršavale pitu, a stari je zabrinuto gledao u nekom nepoznatom pravcu, razmišljajući vjerovatno o kupovini novog televizora, jer je vjerovatno sljedeći popravak ovog starog bio odveć "nerentabilan".

Za rođendan sam dobio komplet "Mehanotehniku" na poklon, konačno sam i ja zavrtao i odrvtao šarafe, spajao motore sa strujom, rastavljao iIh i spajao, sve oko struje me interesovalo. Nekoliko godina kasnije, i dalje fasciniran elektrodogodovštinama nagovarao sam svog oca da me preko štele (radio je u upravnoj zgradi "Energoinvesta") upiše u tada elitnu drugu gimnaziju. Stari je to mogao bez problema učiniti, no postojao je jedan veliki problem: imao sam keca iz matematike svake godine, išlo se na produžnu, pa na popravne, ljeta su se provodila uz nastavnika koji je uzaludno pokušavao da me pogura dalje od razlomaka. Moji snovi o spajanju žica, popravljanju televizora, kompjutera i sličnih stvari su morali biti zamijenjeni nečim realnijim: bubanjem u kamen, gnječenju gline, mrljanjem boja, šaranjem po papiru, pušenjem u školskom WC-u i bježanjem s časova, ispijanjem čajeva u ćumezu uz masne viceve i težak duhanski dim.

  • Najnovije

  • Najcitanije

SPECIJALNO IZDANJE


 

Video dana

Mali oglasi

Previous Next
Oglasi i obavještenja Neka Vaš oglas ili obavještenje vide hiljade naših čitalaca širom svijeta! Mi smo tu da Vam pomognemo da u najkraćem mogućem roku oglas o prodaji ili...
E&M Electrical kompaniji u Njujorku potrebni radnici Ukoliko ste odgovorni, želite da napredujete u karijeri i radite sa iskusnim električarima, naša kompanija je pravo mjesto za vas. Zainteresovani se mogu javiti na e-mail Ova...

BISERI

VIC NEDELJE

    Policajci i vatrogasci      
    Policajci i vatrogasci

    Vozi se grupa policajaca i grupa vatrogasaca u autobusu na sprat. Vatrogasci su u donjem dijelu autobusa a policajci u gornjem. Pritom, vatrogasci se vesele, pjevaju, a policajci svi uplašeni, preblijedjeli, drže se jedan za drugoga.

    Popne se gore jedan vatrogasac i pita ih:

    Read more...