09162019pon
Last updatened, 15 sep 2019 9pm

Barak Hussein ili Baruch Obama

Autor: Boško Jakšić

Izraelski premijer Benjamin Netanyahu putuje za Washington da bi se posle godina sporenja oko palestinskog pitanja i meseci gotovo zamrznutih odnosa zbog američkog sporazuma sa Iranom sastao sa predsednikom Barackom Obamom, ali malo je verovatno da će gost u praksi ostvariti ono što domaćin od njega očekuje.

Od maja 2009. dvojica lidera srela su se 15 puta. Dovoljno da ustanove da imaju veoma udaljene ideološke pozicije: Obama liberalne, Netanyahu konzervativne. Da različito gledaju na svet: Amerikanac vizurom goluba, Izraelac pogledom jastreba. Da se javno ne slažu oko palestinskog pitanja, Arapskog proleća ili Irana.

Šest godina kasnije, odnosi SAD i Izraela pali su na najniži nivo poslednjih blizu sedam decenija.

Amerikanci su, pozivom Netanyahuu, pokazali da su spremni da pređu – ne i da zaborave – razne provokativne izjave izraelskog premijera. Sada je na Netanyahuu da popravi odnose. Prvi susret dvojice lidera posle više od godinu dana trebalo bi da pokaže da saveznici mogu da prevaziđu razlike, ili da ih ostave po strani i razgovaraju o drugim temama od zajedničkog interesa.

Suočen sa nemirima Palestinaca u istočnom Jerusalemu i po okupiranoj Zapadnoj obali, lider desničarskog Likuda dodatno je zaoštrio svoje ionako tvrde stavove. Ponavlja da Izrael u “doglednoj budućnosti” mora da zadrži kontrolu i uporno pravda okupaciju i krađu palestinske zemlje.

Udaljava se od obnove mirovnih pregovora prekinutih aprila 2014. i rešenja decenijskog konflikta po principu dve države.

Promjena etničke strukture

Iako ne veruje da će do isteka njegovog mandata Izraelci i Palestinci obnoviti pregovore i potpisati mirovni sporazum, Obama od Netanyahua očekuje da preduzme korake kako se ne bi završilo u jednoj državi koja Palestincima oduzima pravo na sopstveni dom, a Izraelcima uskraćuje bezbednost koju priželjkuju.

Jedna od glavnih prepreka na tom putu je nastavak gradnje jevrejskih naselja na Zapadnoj obali, teritoriji koju je, pozivajući se na istorijske i biblijske veze, Izrael zauzeo u ratu 1967. i do sada naselio sa najmanje pola miliona Jevreja.

Izraelska desničarska administracija ne samo da ne razmišlja o moratorijumu, već u poslednje vreme pokušava da promeni etničku strukturu i istočnog Jerusalema za koji njegovih 300,000 arapskih žitelja i 2.7 miliona Palestinaca sa Zapadne obale smatraju da treba da bude glavni grad njihove buduće države.

Netanyahu je uveren da je Obama “prekršio” obećanje koje je George W. Bush dao tadašnjem premijeru Arielu Sharonu da će po bilo kom mirovnom sporazumu glavna jevrejska naselja ostati deo Izraela. Zamera mu se i da je odstupio od četiri decenije stare američke politike kada je maja 2011. rekao da razgraničenje između Palestinaca i Izraelaca treba da prati granice uoči rata 1976. Sporazum sa Iranom je vrhunac razlaza.

Nasleđujući tragičan legat rata u Iraku, Obama je od starta pokušao da se približi Arapima i islamskom svetu. Tokom prvog mandata pritiskao je Netanyahua da zamrzne ilegalnu gradnju – jednu od glavnih prepreka obnovi mirovnih pregovora i po palestinskoj vizuri. Pokušaj je propao.

Podozrivi Arapi

Iako su Arapi i dalje podozrivi prema bliskoistočnim namerama Amerike, izraelska desnica je uverena da Obama od starta nije bio naklonjen Izraelu. Michael Oren, bivši ambasador u SAD a sada poslanik Knesseta, je u tekstu za Wall Street Journal direktno optužio Obamu da je “odbacio Izrael” i da je od ulaska u Belu kuću 2008. “svesno” povlačio poteze koji su oštetili međusobne odnose.

Da li će američki predsednik, koji i dalje smatra da produžetak jevrejske ekspanzije predstavlja direktnu pretnju konceptu dve države, na kraju drugog mandata još snažnije pokušati da Izraelce prizove realnosti? Teško.

Netanyahu je tokom kampanje uoči junskih izbora izjavio da dok je on na čelu izraelske vlade Palestinci neće dobiti državu. Pošto je poništio sporazume iz Osla i sve kasnije dogovore tokom rundi pregovaranja pod američkim patronatom, premijer je posle izborne pobede malo ublažio ovu izjavu, ali retko ko sumnja da Netanyahu nije rekao ono što zaista misli.

Upravo u vreme kada je Netanyahu tražio četvrti mandat, izraelsko-američki odnosi spušteni su na najniži nivo od vremena stvaranja države Izrael 1948. godine. Bilo je to vreme finiširanja nuklearnih pregovora sa Iranom, sporazuma koji Obama smatra jednim od najvećih dostignuća svoje spoljne politike.

Opsednut Iranom kao “egzistencijalnom pretnjom”, i uveren da sporazum neće zaustaviti nuklearne ambicije vlasti u Teheranu, Netanyahu je prihvatio poziv američkih republikanaca kako bi pred Kongresom upozorio da Iranu ne treba verovati, još manje pregovarati.

Obama nije bio obavešten o pozivu, otvoreno je pokazao da je ljut i izbegao je da primi premijera zemlje sa kojom SAD veže strateško partnerstvo. Netanyahuov govor doživeo je kao direktno mešanje u američku spoljnu politiku.

Odnosi dva lidera, koji nikada nisu bili srdačni, gotovo da su zamrznuti. Obama je potom uzalud pokušavao da Izraelca uveri da mehanizmi kontrole efikasno sprečavaju Iran da se domogne atomske bombe, i da je preduzeo sve mere koje su u interesu izraelske bezbednosti. Netanyahu je i dalje uveren da je sporazum iz Beča istorijska greška.

'Usta ovog čovjeka, sada su naša usta'

Još jedan događaj u Netanjayuovoj režiji ide naruku zaključku da od razgovora u Beloj kući ne treba očekivati mnogo. Premijer je uoči puta obznanio nameru da za svog predstavnika za medije imenuje dr. Rana Baratza.

Izbor Baratza na mesto šefa Direktorata za nacionalnu javnu diplomatiju, saopšten samo četiri dana uoči puta za Washington, uskovitlao je prašinu. Radi se o čoveku koji je 3. marta, nekoliko sati pre nego što će se Netanyahu obratiti američkom Kongresu, na Facebooku Obamu nazvao “antisemitom”.

Nedavno je ovaj naseljenik Zapadne obale i osnivač jednog konzervativnog websitea to ponovio, ocenjujući Obamin odgovor na taj Netanyahuov govor kao primer “savremenog antisemitizma u libaralnim državama zapada”.

Za državnog sekretara John Kerrya je rekao da ga ne treba uzimati za ozbiljno i da bi bilo bolje da potraži posao kao stand-up komičar. Popularnog izraelskog predsednika Reuvena Revlina nazvao je “marginalcem”.

U jednoj kolumni iz 2004. Baratz podržava ekstremiste koji zahtevaju snažnije jevrejsko prisustvo na jerusalimskim svetim mestima. U vreme kada je talas nasilja izazvan upravo optužbama Palestinaca da Izrael zaverenički pokušava da preuzme kontrolu nad područjem oko džamije Al Aqsa, Netanyahu je morao da zna kakvog čoveka uzima za spouksmena Vlade. Imao je barem tri meseca pre nego što je Baratza odabrao kao lice Izraela prema svetu.

“To je čovek koga je premijer izabrao da bude moj glasnogovornik, glasnogovornik svih nas, da se svetu obraća u naše ime”, piše u visokotiražnom izraelskom dnevniku Yediot Ahronot satiričar Mika Almog. “Usta ovog čoveka, čije su reči otrov, sada su naša usta”.

Baratz se, istina, izvinio za impulsivne “privatne” komentare obećavajući da će se drukčije ponašati u zvaničnoj ulozi i da će problem razjasniti sa premijerom, ali njegove Internet-egzibicije protiv predsednika Rivlina su nesumnjivo opterećujuće po premijera, a komentari o Obami i Kerryju stvorili su nov problem u međusobnim odnosima sa SAD.

“Očekujemo od zvaničnika vlada bilo koje zemlje, posebno od naših najbližih saveznika, da o visokim fukncionerima Vlade SAD govore uz poštovanje i istinu”, uzvratili su iz Washingtona.

Netanyahu je u hitnom telefonskom razgovoru državnom sekretaru obećao da će “preispitati” kontroverzno imenovanje koje je u SAD ocenjeno kao “uznemiravajuće i uvredljivo”. Izraelski zvaničnici su potom pojasnili da premijer tokom susreta sa Kerryjem u Berlinu nije rekao da će “preispitati” imenovanje, već da će to pitanje otvoriti – tek po povratku iz SAD.

“Upravo sam pročitao ono što je dr. Ran Baratz postavio na Internetu, uključujući i ono što se odnosi na predsednika Države Izrael, na predsednika Sjedinjenih Država i na druge javne ličnosti u Izraelu i SAD”, piše u Netanyahuovom saopštenju. “To je potpuno neprihvatljivo i na bilo koji način ne predstavlja moje pozicije ili politiku izraelske Vlade. Dr. Baratz se izvinio i zatražio da se sastanemo kako bi ovu stvar razjasnio posle mog povratka u Izrael.”

Samo Izraelci mogu da se spasu Netanyahua

Deluje kao pomirljiv gest. Iako Netanyahu Baratza ne vodi sa sobom za Ameriku, njegova kandidatura je premijerov izbor i ne deluje kao potez koji na bilo koji način može da pomogne misiji popravljanja odnosa.

Nije dr. Baratz jedini Netanyahuov miljenik koji Obaminoj administraciji gura prst u oko. Za ambasadora u SAD postavio je Rona Dermera koji je aktivno po Washingtonu lobirao protiv sporazuma sa Iranom. Novi izraelski ambasador u UN-u, Danny Danon, poznat je kao aktivni pobornik gradnje jevrejskih naselja na Zapadnoj obali i žestok protivnik uspostavljanja palestinske države.

Uprkos svemu, ovoga puta neće biti iznenađenja, ne barem pred kamerama. Obama će se uzdržavati da gosta ne šokira javnim zahtevom za moratorijum gradnje na Zapadnoj obali. Netanyahu će, prikrivajući bes, delovati kao da je iranski sporazum završena stvar – i čekati da novi predsednik uđe u Belu kuću u januaru 2017.

Predsednik i premijer će se truditi da postignu obostrano razumevanje oko toga kako da se narednih 15 godina monitoringa iskoristi da Iran ne dođe do nuklearnog oružja, što je nesumnjivo obostrani interes. Netanyahu će još tražiti paket američke vojne pomoći od čak 50 milijardi dolara.

Bela kuća nema posebnu listu zahteva, ali posle šest godina sumnji u spremnost Netanyahua na rešenje palestinskog problema po principu dve države, i primedbi da ne čini dovoljno da bi se napredovalo ka miru, očekuju ozbiljne poteze kako bi se obnovio mirovni proces.

Teško da će se američka očekivanja ispuniti. Izraelski konzervativci su od starta podozrivi prema američkom predsedniku čije je srednje ime Hussein. Takvog Obamu Netanyahu ne želi da posluša.

Izraelskim liberalnim krugovima ostaje da i dalje veruju da će sadašnji predsednik SAD u istoriju ući kao Baruch H. Obama, spasilac Izraela. Za to je, međutim, ostalo malo vremena.

Samo Izraelci mogu da se spasu Netanyahua. U atmosferi straha, izolacije i getoizacije koju je stvorio u zemlji, to je zasad malo verovatno.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera

  • Najnovije

  • Najcitanije

Lice Fokusa

Previous Next
Enisa Nikaj, pjevačica i tekstopisac iz Njujorka: Ime za koje će se tek čuti Prvi singl, Burn This Bridge, Enisa je objavila u septembru 2016. godine, a imao je više od 115.000 sinhronizovanih video zapisa napravljenih za njenu pjesmu na aplikaciji Musically, sa milionima korisnika. To je dovelo do toga da je pjesma osvojila 2. mjesto na takmičenju “Next Wave October”, a video su premijerno prikazivali Billboard i iHeart Radio
Lice Fokusa: Elma Kolenović Osamnaestogodišnja Elma Kolenović jedna je od najzaslužnijh članica fudbalskog tima Fairleigh Dickinson univerziteta (FDU) koji je, prvi put u svojoj istoriji, osvojio NEC Conference takmičenje u ženskom fudbalu. I to bez poraza! Elma, o čijim uspjesima je Portal Revije Fokus ranije pisao, je freshmen i dala je pet golova i imala sedam asistencija. FDU se, takođe, prvi put automatski plasirao na NCAA turnir među 64 najbolja univerzitetska tima za ovu školsku godinu. Zahvaljujući dobrim ocjenama u školi i dobrim igrama na terenu, Elma ima punu stipendiju na ovom privatnom univerzitetu. Elma Kolenović živi u Njujorku, a porijeklom je iz Gusinja. Jedna od njenih želja je i da obuče dres reprezentacije Crne Gore. Inače, Haris, stariji Elmin brat, nastupa za ekipu Stony Brook univerziteta.
Lice Fokusa: Dino Radončić Šesnaestogodišnji Dino Radončić je košarkaš koji "prijeti" da će jednog dana igrati na NBA parketima. Trenutno nosi dres Reala iz Madrida, a o kakvom se talentu radi možda najbolje govori podatak da ga je specijalizovani košarkaški sajt Eurohopes proglasio za najvećeg talenta u svom uzrastu u Evropi. Dino je rođen 8. januara 1999. godine u Njemačkoj, ali je rano djetinjstvo, školovanje i početak košarkaške karijere započeo u Zrenjaninu, rodnom gradu svoje majke. Prve košarkaške korake napravio je u KK „Storm Zrenjanin” sa deset godina, a u selekciji kadeta njegov tim je već tada bio prvak države. Od tada je njegova karijera krenula vrtoglavom uzlaznom putanjom. Dino je od 2. septembra 2013. igrao u Barseloni, gdje je u potpunosti opravdao svu medijsku pažnju koju je plijenio i sa tim klubom osvojio titulu. Bio je najbolji igrač tima sa prosjekom od 25 poena, 11 skokova i osam asistencija. Postao je najmlađi stranac u istoriji koji je došao u katalonski klub… Međutim, Barselonin ljuti rival je nastojao da Radončića dovede u svoje redove, i uspio je u tome. Dino se, naravno, revanširao sjajnim partijama i u dresu kraljevskog kluba - donio je Realu titulu nakon decenijskog posta. Prošlog mjeseca, u finalu „el klasika“ protiv Barselone, ovaj, 201 centimetar visoki košarkaš, ubacio je 18 poena, imao 11 skokova i šest asistencija, pa je s pravom proglašen za najboljeg igrača finala. Dino je, inače, sin Damira Radončića, proslavljenog rukometaša, koji je igrao u najjačim evropskim ligama, i oblačio dresove reprezentacija Jugoslavije, Bosne i Hercegovine i SAD. Dinova majka Vanja je bivša odbojkašica.
Binais Begović Iron Man Magazine, vodeći svjetski bodibilding i fitnes magazin i svjetski lider informacija o treninzima iz tih oblasti, objavio je da su preduzetnik Binais Begović i njegova supruga, dr Catherine Begović, kupili tu kompaniju... OPSIRNIJE
Maša i Adis Gutić   Maša je poznata svjetska manekenka, a od ljetos i zvanično naša snajka. Adis se već dugo godina bavi manekenstvom i glumom. Imao je glavne uloge u filmovima Fatalis i Marco Polo.
Ajla Karajko Dvadesetdvogodišnja Ajla Karajko iz Travnika jedna je od sedam najboljih studentkinja u SAD po ocjeni magazina „Glamour“. Humana, vrijedna, nenametljiva, dobitnica brojnih domaćih i međunarodnih nagrada, od malena niže uspjehe i odlučno korača ka novim izazovima. Iako je tek na pragu treće decenije, Ajla ima biografiju kao malo ko od njenih vršnjaka. Ipak, uspjeh je nije promijenio, pa i danas mašta kao kad je to radila kao djevojčica u ratom zahvaćenoj Bosni. Ajla, koja ovih dana na Kolumbija univerzitetu ostvaruje svoje snove, otvorila je sebi vrata brojnih svjetskih institucija, ali nikada nije zaboravila svoju domovinu i svoj narod, pa je u rodnom gradu realizovala niz projekta, među kojima i izgradnju Sigurne kuće „Nada“... OPŠIRNIJE
Alen Kolenović Kada se uskoro u američkim kinima pojavi naučno fantastični film „Vesuvius“, filmski ljubitelji će biti u prilici da na djelu vide Alena Kolenovića, koji u filmu igra ni manje ni više nego – glavnu ulogu. Alen je rođen 18. decembra 1988. godine u Gusinju. Već 1991. godine njegova se porodica doselila u SAD, gdje je Alen ubrzo pokazao svoj talenat. Sa svojih šest godina počeo je trenirati karate, gdje je ostvario dobre rezultate. Nosilac je crnog pojasa drugi dan, a širom SAD je osvojio brojne medalje i pehare. Pored karatea, bavi se i drugim sportovima. Na daskama koje život znače stao je još dok je pohađao studije na State University Of New York – State University At Stony Brook, gdje je diplomirao sa desetkom. Pri završnoj godini studija pohađao je časove glume, da bi poslije završenih studija upisao i završio trogodišnju školu za glumu u poznatom „William Esper studiju“ u Njujorku. Igrao je u nekoliko pozorišnih predstava na Brodveju: „The Train“, „Belgrade Trilogy“, „Fare Game“ i „Meridian, Mississippi Redux“.  Kolenović je imao i nekoliko filmskih i serijskih uloga...    

Video dana

VIC NEDELJE

    Mujo i hodža      
    Mujo i hodža

    Došao Mujo kod hodže i kaže: - Fata me vara.

    Hodža: - Razvedi se.

    Mujo: - Ne mogu, volim je.

    Hodža: - Onda se ne razvodi.

    Mujo: - Ali stalno mi je to na umu.

    Hodža: - Pa, razvedi se.

    Mujo: - Ne mogu zbog djece.

    Hodža: - Onda se nemoj razvesti.

    Mujo: - Ali ne mogu joj oprostiti.

    Read more...