Mini Šengen, Otvoreni Balkan, Open Balkan… Različita imena jedne incijative pokrenute krajem 2019. godine. Ambiciozna ideja ujedinjenog regiona, u startu nije privukla sve potencijalne učesnike. Iza nje su stale Srbija, Sjeverna Makedonija i Albanija. Šest godina kasnije o daljoj integraciji više niko ne priča. Pa ni o dosadašnjim rezultatima.

Entuzijazma na početku, makar među tri potpisnice, nije manjkalo. Cilj je bio brži protok robe, kapitala i ljudi. Objedinjavanje tržišta od 11 miliona ljudi, međutim, vremenom je palo u zapećak. Sasvim izvjesno i u – zaborav. Pojedinim učesnicima, poput Albanije, ni Evropska unija više ne djeluje tako daleko.

Tako je Edi Rama, albanski premijer, još polovinom 2023. poručio da je Otvoreni Balkan „ispunio misiju“ uz pojašnjenje da će sada bezglavo uroniti u Berlinski proces.

U predizbornoj trci 2024. u Sjevernoj Makedoniji, takođe, je među pojedinim partijama provijavala ideja da se Open Balkan napusti. Ministar spoljnih poslova Sjeverne Makedonije Bujar Osmani tada je najavio da će se na zatvorenoj sjednici Vlade razmatrati i odlučivati o daljem učešću ove države.

Zvanično iz Otvorenog Balkana niko nije izašao, niti ga okončao, ali je istina da se ovog momenta ne radi na uvođenju nijedne nove procedure ili olakšice koje bi tržišta tri zemlje učinila ujedinjenim.

OD OTVORENOG KA ZATVORENOM BALKANU

Tražeći podatke o efektima inicijative, više kao pravilo nego izuzetak, sagovornici Forbes Srbija su priznavali da o Otvorenom Balkanu davno nisu razmišljali. Dugo nije bio tema razgovara i razmatranja. Baš tako počinje i Strahinja Subotić, programski menadžer i viši istraživač Centra za evropske politike.

„Ne pamtim da je neko skoro pomenuo Otvoreni Balkan. Čini mi se da je zamro od incidenta u Banjskoj. Taj proces je i predvodio dvojac Rama-Vučić. Rama kao da je odustao od incijative. On je javno to i rekao“, kaže Subotić.

Od integracije sa regionom, Albanija se okrenula Evropskoj uniji.

„Rama je prepoznao šansu u evropskim integracijama i svu energiju je posvetio njima. I to se vidi sada. Albanija je pretekla Srbiju po otvorenim klasterima“, ističe Subotić. „Srbija tokom četiri godine niti ima novih klastera niti poglavlja koja su zatvorena. Imamo Crnu Goru i Albaniju koje prednjače u EU integracijama. Imamo Srbiju koja stagnira i ostale koji ne mogu ni da krenu sa pregovorima. Imali smo Otvoreni Balkan, a sada idemo ka zatvorenom Balkanu. Nema više te evropske perspektive. U Srbiji zbog nedostatka reformi, a ostali zbog svojih specifičnosti“.

INTEGRISANI PRELAZ SAMO PREŠEVO-TABANOVCE

Jedan od prvih tekovina Otvorenog Balkana bio je integrisani prelaz na granici sa Sjevernom Makedonijom. Proradio je 2019. godine.

„ Srbija ima jedan integrisani granični prelaz sa Sjevernom Makedonijom i to je granični prelaz Preševo-Tabanovce“, kažu za Forbes Srbija u Upravi carina. „Obrada podataka koju zahtijevaju carinski postupci u teretnom saobraćaju ne traje duže od pet minuta. Koncept integrisanog prelaza, koji funkcioniše od 25. avgusta 2019. godine, omogućio je samo jedno zaustavljanje radi granične (policijske i carinske) kontrole. Time je znatno smanjeno zadržavanje teretnih vozila“.

Na tom mjestu je obezbijeđeno i da inspekcije rade neprekidno 24 časa.

„Međusobno se priznaju veterinarski i fito sertifikati u okviru zemalja potpisnica inicijative Open Balkan. Međusobno priznavanje vagarskih potvrda je samo između Republike Srbije i Republike Sjeverne Makedonije. Zemlje potpisnice inicijative Open Balkan međusobno priznaju i sertifikate Ovlašćenih privrednih subjekata (OPS) za sigurnost i bezbjednost“, dodaju još u Upravi carina.

PROTOK ROBE BRŽI

U Privrednoj komori Srbije ističu da je brži protok robe preko granice najvažnije dostignuće Open Balkana. Kažu da su uvozno-izvozne procedure između tri zemlje značajno kraće.

„Posebno je olakšana trgovina robom bilјnog i životinjskog porijekla koja je najkompleksnija. U sve tri članice Inicijative Otvoreni Balkan prihvataju se rezultati lokalnih laboratorijskih analiza, što znači da nema dodatnih ispitivanja. Značajno je smanjena učestalost uzorkovanja proizvoda uz zabilježeno smanjenje broja pošilјaka koje nisu ispunjavale uslove za promet“, ističu u PKS.

Od jula prošle godine na integrisanom prelazu je proradio jednošalterski sistem. Odnosno, dokumenta se pregledaju samo jednom umjesto da se kontrola obavlјa odvojeno od strane policija Srbije i Sjeverne Makedonije. Što je bio slučaj do sada. Naime, u prvoj fazi, policija je sjedjela u istoj kućici, ali su bila dva šaltera.

„Zahvaljujući ovoj inicijativi, prosečno vrijeme zadržavanja na graničnom prelazu Preševo-Tabanovce tokom 2024. iznosilo je 20 minuta. To predstavlja značajno poboljšanje u odnosu na stanje pre pokretanja inicijative. Naime, prema studiji Svjetske banke koju je sprovela Uprava carina, u 2017. godini, prije nego što je Otvoreni Balkan postao operativan, prosečno vrijeme čekanja na ovom prelazu bilo je jedan sat i 17 minuta. Iako je broj prolazaka kamiona od tada porastao“, napominje Privredna komora Srbije.

Kažu da su uvozno-izvozne procedure i trajanje transporta robe biljnog i životinjskog porijekla skraćene i do 50%, a troškovi uvoza i izvoza i do 80%. Dalji napredak u razmjeni poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima bi bio efikasniji uz punu primjenu digitalizacije prometa.

RAČUNA SE I „TAG“

Među tekovinama Open Balkna je i mogućnost da vozači sa srpskim „tagom“ elektronski plaćaju putarinu u Sjevernoj Makedoniji.

Doduše, ovo je kasnije omogućeno i na putevima kroz Hrvatsku i Crnu Goru. Očekuje se i najavljuje da zaživi i u Grčkoj. Tako da je jedinstvena naplata putarine prevazišla Open Balkan.

„Omogućeno je putovanje sa ličnom kartom u sve tri zemlјe. Sa Albanijom to nije bilo moguće“, dodaju u PKS.

OTVORENO TRŽIŠTE DOVELO 351 RADNIKA

Građanima je kao jedna od najvećih prednosti integracije regiona djelovalo zajedničko tržište rada. Konačno je proradilo u martu 2024. godine. Forbes Srbija je podatke o broju građana Albanije i Sjeverne Makedonije koji su tako došli do posla u Srbiji dobio od Nacionalne službe za zapošljavanje.
„Od početka primjene inicijative Otvoreni Balkan do sada, ukupno 351 lice je dobilo slobodan pristup tržištu rada u Republici Srbiji. Od toga 350 lica iz Sjeverne Makedonije i jedno lice iz Albanije“, odgovorili su iz NSZ.

Očigledno, efekat ove mjere je zanemarljiv. Kako saznajemo, ni među poslodavcima ne vlada interesovanje da tako angažuju nedostajuću radnu snagu. Naprotiv, ona mnogo više dolazi sa daljih destinacija uz drugačija pravila. Možda i zbog činjenice da u sve tri ekonomije nedostaje sličan kadar.

SAJAM VINA NAJVIDLJIVIJI

„Otvoreni Balkan je postao brend koji ima snažnu podršku privatnog sektora u sve tri zemlјe i koji ima velika očekivanja od dalјeg unapređenja poslovanja. Već sada, ‘Vinska vizija Otvorenog Balkana’ stoji rame uz rame sa tri najveća vinska sajma u Evropi“, kažu u PKS.

Sajam vina možda je najlakše okupio zvaničnike, pa i učesnike iz sve tri zemlje. Privredna komora nema dilemu da Otvoreni Balkan podstiče rast trgovine.

„Razmjena Srbije sa Sjevernom Makedonijom u 2024. porasla je 54% u odnosu na 2019. Izvoz Srbije u Sjevernu Makedoniju veći je 40,5%, dok je uvoz iz Sjeverne Makedonije gotovo udvostručen – porastao je čak 97%. Ukupna robna razmjena Srbije i Albanije u protekloj godini bila je za čak 83% veća nego 2019. Srpski izvoz u Albaniju porastao je 81%, dok je albanski izvoz u Srbiju skočio impresivnih 88%“, zaključuje PKS.

Aleksandra Bulatović, Forbes Srbija